Нови светски нафтни поредак

Перспектива троцифрене цене барела нафте прекраја политичку и економску мапу света, доводећи у питање досадашње појмове моћи, упозорава јучерашњи "Њујорк тајмс".

Државе богате налазиштима нафте управо су у фази невиђеног економског просперитета, док се велики увозници попут Кине и Индије – домовине трећине човечанства, сукобљавају са растућом економском и друштвеном ценом садашњег развоја. Руковођење новонасталим поретком један је од средишних проблема глобалне политике.

Земље којима је нафта преко потребна почињу попреко да гледају једна на другу. Стрепећи од упорног смањења залиха, оне су све спремније да због набавке нафте склапају савезе са било каквом државом која има црног злата за извоз. Са друге стране, нафта је све више жељени плен спекулативних инвестиционих фондова, који купују црно злато зарад својих интерних планова: многе државе на Западу ове фондове све више доживљавају као својеврсну претњу националним интересима.

Новонастали услови на светском тржишту нафте недре и неке неочекиване добитнике, као на пример Немачку. Иако Немачка увози готово сву нафту која је тој земљи неопходна, немачка привреда баш у овом време скупоцене нафте доживљава несумњиви процват, пре свега због интензивне економске размене са Русијом и нафтом богатим земљама Средњег истока. Немачки извоз у Русију је од 2001. до 2006. године порастао за 128 одсто, док је размена са САД порасла за скромних 15 одсто.

За Европљане је цена барела од 100 долара симболична, истичу у Међународној агенцији за енергију у Паризу.

Нагли скок цене нафте ове године, дозволио је петро-извозницима, поготово земљама у развоју да спроведу радикалну друштвену трансформацију. Венецуела уводи бесплатно здравство и школовање за све, Каракас снижава цене хране на тржишту, гради хиљаде километара путева... истовремено одржавајући на власти режим који, по многим проценама са Запада, представља један од најкорумпиранијих на свету. Велики афрички извозник нафте Ангола доживљава невиђени економски процват. Кина је као одскора највећи увозник анголске нафте званичној Луанди одобрила кредите од преко 12 милијарди долара за развој, потврђујући да ће трка за редовним испорукама црног злата убудуће бити само све оштрија.

Дојучерашњи извозник нафте, Кина данас мора да увозе више од половине црног злата које јој је потребно да одржи фантастичну стопу привредног раста. Поскупљење нафте на светском тржишту почиње да изазива унутрашње потресе и у Кини: рационализације на пумпама, мањак дизела, све мања спремност тамошњих рафинерија да прерађују сировину под непривлачним условима које диктира званични Пекинг само су део нових невоља у најмногољуднијој земљи света. Индија ће се можда суочити са још нелагоднијом ситуацијом: званични Њу Делхи се суочава са ситуацијом да увози чак 70 одсто неопходног петролеума. Докле ће Индија моћи да субвенционише цену бензина на тржишту опште потрошње, остаје тек да се види. Дивљање цене нафте на светском тржишту колико помаже развој црним златом богате канадске провинције Алберта, толико угрожава планове суседне провинције Британска Колумбија. Високообразовани технички кадар наиме из Британске Колумбије све више се сели у Алберту и тај тренд брине званичну Отаву, јер угрожава припреме за зимску Олимпијаду 2010. године. Нафтни бум у Норвешкој и земљама Персијског залива натерао је тамошње власти да почну са далекосежним плановима за инвестиције у будућност.

Промена изазвана садашњим вртоглавим узлетом цене нафте ипак нигде није тако видљива као у Русији. Руски нафташки мултимилијардери преплавили су Лондон купујући баснословне некретнине као некада арапски шеици. До јуче земља на ивици банкрота, осокољена новим нафташким примањима, Путинова Русија данас издашно улаже у унапређење здравства, школства, јефтине станоградње. Нафта је можда управо тај фактор који одржава Владимира Путина на власти. Не треба сметнути са ума његову недавну изјаву:

"Добро се сећамо како је Русија изгледала пре седам-осам година". Пре осам година барел нафте коштао је 16 долара.