Чувајте се „Џокера”

ЗАШТО ТАКО НАОПАКО
Празник, али не као сваки други, Бадњи дан је, и стари кажу да га треба провести у кругу породице и у миру, јер сутра је Божић, мислила је београдска пензионерка, госпођа Ружа, тога јутра када је устала.

„Но, непредвидивостима никад краја. Славина потпуно сува! Нема воде? Али, добро, доћи ће, велики је ово град па се и троши, тешим себе”, прича она.

„Кад, ето ти мени изненађења и то правог. Стиже вода, а славина у кухињи, као у филму, излете из зида, а вода само шикља на све стране. Паника у првом тренутку, одмах позовем комшију, комшиницу, прву помоћ. Крпе, шерпе на све стране, али затворисмо воду”, смешка се госпа Ружа и наставља даље своје казивање:

„Сетим се, међутим, да скоро сваког дана затичем пуно поштанско сандуче различитих реклама и да их чувам, злу не требало. А и они и комуналне службе су једини који ми пишу. Као и да је међу њима један папирић на коме је писало ,Џокер водоинсталатери нон-стоп’.

И за сат времена ето њих. Уђоше два момка, један озбиљан и смркнут, а други насмејан. Али, као род најрођенији да су ми. Пожелеше ми срећно Бадње вече и утешише. ,Не брините, очас посла средићемо ми славину’, рекоше момци.

И тако и би. Мислим се у себи, фини неки и озбиљни момци, али чудно што иду по двојица и то за једну обичну кухињску славину. Али празник је па да, можда, не буду сами и да им време брже прође.

Седе онај смркнути, извади неке блокове и пише ли пише.

,Хајде, госпођо, потпишите ово, то је за налогодавца, а то сте Ви. А ово је за извршиоца, а то смо ми.’

Ћутим и потписујем, закон је закон”, објашњава она.

„Извади момак и фискалну касу и куца ли куца.

,Е, госпођо, готово је, ваш рачун је 22.800 динара.’

Молим? Шта то причате? Па то је скоро цела моја пензија?!, само сам чула сопствени крик”, говори ова пензионерка видно потресена, иако је од тада прошло неколико дана.

„Погледа ме онај смркнути и каже: ,Не знам ја, то су цене, ја сам само запослен код мог газде, морате да платите’, а онај други седи преко пута њега и гледа испред себе.

Ма какав газда, кажем ја, дајте зовите га, сад ћу звати инспекцију, какав је то безобразлук. Зар је ова славина од злата? – љути се пензионерка.

Јави се и газда, и рече: ,Какав је то проблем, госпођо, дајте ми мајстора’. После краћег разговора, спусти мајстор слушалицу, а момак рече: ,Рекао је газда, будући да сте пензионерка, да вам спустимо цену, али не можете да добијете рачун. То је сада 12.500 динара’.

Е, ту ми пуче филм”, изнервира се Ружа, „дошло ми је да узмем овај мој штап па по њима. Какав је то лоповлук? Немам ја тих пара, носите славину, не треба ми. Скочи смркнути мајстор па повика: ,Какав је то начин, госпође, цео дан радимо и нико се није бунио и шта ме задржавате, и мени је Бадње вече’.

Затвори воду, ишчупа славину и крену према вратима. Ја у чуду, не могу да верујем шта ми се то дешава. Да зовем инспекцију, не раде.

Одлучим да прође празник, па право у продавницу. Испричам продавцу шта се догодило, а он ће мени: ,Е нисте Ви једини. Неколико људи ми се жалило.

Жени су за замену гумица на чесми узели 150 евра, није смела да се буни, била је сама са дететом. А када јој се муж вратио с пута, тражио је те мајсторе који наводно имају радњу на Аутокоманди. И, наравно, нигде их није било’.

Како било да било, поправих ја ту несрећну славину. И то нова из продавнице, са гаранцијом. Мајстор и његов рад и поправка цеви коју су претходни, празнични избушили шрафцигером, ваљда били љути, коштала ме 4.000 динара.

И шта човек да каже, осим, чувајте се „Џокера”.