Шта ће Срби у граду из којег протерују Деда Мраза

Сарајево – Митрополит дабробосански Николај недавно je замерио српским интелектуалцима и политичарима „што се олако одричу Сарајева“. Уочи празника је позвао православни српски народ да се врати, јер „Сарајево је одвајкада било и српски град и оно је један од доказа да православни Срби нису некакви дошљаци, него да су своји на своме“.

Митрополит је оценио да је враћање имовине, зграде Сарајевске богословије пре свега, једно од најосетљивијих питања у односима цркве и државе. „Разочаран сам односом државе, јер смо сведоци да се одређеним верским заједницама враћају школе, хотели, чак и делови јавних површина, а кад је у питању СПЦ врши се опструкција за сваки педаљ имовине“, истакао је Николај.

Међународни представник у БиХ Мирослав Лајчак потврдио је да је у решавање питања враћања имовине СПЦ укључен и ОХР и да би ускоро могао бити постигнут договор. „Озбиљно се бавимо тим питањем, моји људи активно раде и мислим да смо близу коначног споразума о овом изузетно важном питању – и физички и морално“, изјавио је Лајчак новинарима на традиционалном пријему који је у згради Митрополије у Сарајеву на други дан Божића уприличио митрополит Николај.

(/slika2)Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић подсећа да у Сарајеву није отета само имовина СПЦ, него и имовина Срба који су силом протерани из овог града. Он тврди да „у више од 5.000 српских станова, за које није поднесен захтев за повратак, живе сарајевски предратни криминалци, а ратни лидери”, док се Срби, власници тих станова потуцају „од немила до недрага”. Председник Клуба делегата српског народа у Већу народа РС Сташа Кошарац, пак, тврди да је „пре рата у Сарајеву у власништву Срба било више од 80.000 стамбених јединица, да их је током рата порушено око 20.000, а након рата и много више, те да их је обновљено тек 1.800, што је мање од четири одсто од укупно обновљених на подручју Сарајева“.

Митрополитов позив Србима да се враћају у Сарајево Јовичић уважава, али он сматра да је „прича о Сарајеву као мултиетничком граду давно завршена“. Према његовом мишљењу „Срби немају шта да траже у граду из којег се протерује Деда Мраз, а припадници такозване алжирске групе дочекују као национални хероји“, у којем се „тротоари фарбају у зелено“ и у којем „ Универзитет и све друге институције и јавне установе, кад је реч о националној структури запослених, имају бошњачки предзнак“. Дакле, закључује Јовичић, „ако се све ово догађа у Сарајеву, а догађа се, онда је Сарајево за Србе заувек изгубљено”, а прича о „суживоту у овом граду је, ништа друго, до чиста илузија“.