Игра цена као "политички бенседин"

Наше економске власти пале су на овогодишњем антиинфлационом испиту. Задатих 6,5 одсто, већ сада је, за десет месеци, премашено за један процентни поен. Овогодишњи раст цена на мало тренутно је 7,5 одсто. До краја ове економске године остало је још два дуга месеца, а на хоризонту привредних збивања наслућују се многе олује, које, углавном за нас, не слуте на смиривање инфлаторне спирале.

Приватни пекари, како где, већ су почели да месе и продају скупљи хлеб. Ускоро ће за њима и остали. На стартној линији за поскупљење стоје фабрике уља. Цене горива "скачу као буве" из недеље у недељу. Свима је оправдање – скупе сировине. Једнима је то брашно, другима сунцокрет, трећима сирови петролеј. У таквим околностима, више психолошким него реалним, и многи мање знани тржишни играчи, снују о вишим ценама.

Наруку нам не иду ни тренутна, а ни краткорочна економска збивања у свету, поготово са енергентима, нафтом и гасом, док већина познатих аналитичара глобалних привредних токова најављује извесно малаксавање светске конјунктуре, поготово у највећим земљама. А када њима не иде добро, не може ни Србији чије је учешће 2006. у светском извозу било тек 0,049, у увозу 0,106, а у приливу страних директних инвестиција свега 0,34 одсто. Мало? Симболика, али отуда и рањивост наше економије од светских збивања. Цена? Између осталог и инфлација.

Отуда и питање, где ће се ове године зауставити инфлаторни мерач? На којој црти?

Пре неки дан актуелни министар финансија, Мирко Цветковић, изјавио је да ће овогодишња инфлација бити око 8,5 процената. Толику стопу, једну од већих у региону, оценио је за јавност, ваљда као "политички бенседин" – као "не баш тако трагичну". Овако, како раст цена ове године види други најодговорнији човек за инфлацију и здравље националне економије, после гувернера НБС Радована Јелашића, испада да је та економска чињеница готово небеска казна за небески народ, од које се, ето, не можемо сами одбранити. Добро је, дакле, и овако. Могло је и горе.

Док министар Цветковић прижељкује 8,5, економски аналитичар и уредник билтена Месечне анализе и трендови, Стојан Стаменковић, процењује да ће раст цена на мало ове године догурати до 9,5 процената. Највећи инфлаторни "квасац" очекује не само од раста цена хране, већ понајвише сирове нафте и цена горива, јер су та поскупљења са највећим пондером за укупан раст инфлације.

На све то гувернер НБС Јелашић, као најодговорнији за контролу цена, тврди да ће овогодишњу планирану стопу циљане инфлације задржати у задатом оквиру од четири до осам процената, али сасвим уз доњу "стативу" прешироко постављене капије. Његова је мука што својим мерама може да утиче на свега половину цена на тржишту, док се остатак односи на контролисане цене под државном капом и пољопривреду. То много кошта, али њему у Закону о НБС нигде не пише колика треба да буде цена антиинфлационе политике.

Србија је прошлу годину завршила са веома задовољавајућом инфлацијом од 6,6 одсто. Мањом од најављиване стопе. Успех је тим већи, јер је инфлација у 2005. била 17,7 процената. За ову годину, као ближи циљ, како би се то у војсци рекло, изабрано је свега 6,5 процената. Из чисто тактичких разлога, а не само због ситуације пред и после избора децембра прошле године. Инфлацију је, не само теоријски већ и практично, доста лако "свући" са вртоглавих висина, али ју је веома тешко одржати у прихватљивим макроекономским оквирима и полако сводити на најмању могућу меру. Отуда и коректна намера да се инфлација одржи на солидних 6,5, а не да се, јер за то не постоји пре свега политичка нити економска спремност, креће у њено одлучније срозавање.

По свему судећи, овогодишња стопа инфлације биће премашена за два, а по свој прилици и три процентна поена. Колико? Видећемо. Уместо да из године у годину тежимо према стопама Европе и њених два процента, ми идемо два-три корака уназад.