Човек са хиљаду потписа

Многи од нас верују да добро глуме, певају, пишу, цртају... Али Александар Станислав Јуркович заиста све ово успешно ради. Словеначкој јавности познат је као „Дон Корлеоне“, јер већ пету годину наступа на националној телевизији имитирајући лик чувеног филмског мафијашког боса у сатиричном шоуу у којем прозива политичаре. Што се тиче певања – на словеначком предизбору за Евросонг 2006. био је трећи од 92 извођача.

Александар, попут познатесловеначке минералне воде, потиче из Рогашке Слатине, и баш као искричави „кисељак“ увек врца новим замислима. По професији је машински техничар, а скоро две деценије новинар у локалном часопису.

– Једно време сам радио и као бравар, као друг Тито – шеретски ће Александар, гласом бившег председника. – Знате ли шта је Енглеска краљица, по завршетку посете Југославији 1972. године, рекла Јосипу Брозу? „Ако сте ви бравар – ја нисам краљица!”

Пројект(ил)

Александрова жеља из детињства да буде стваралац била је тако моћна да није имао другог избора. Свој сан је почео да остварује већ на првој заједничкој изложби у средњој техничкој школи.

– Једна од мојих већих изложби на којој су биле фотографије мог пријатеља Стефана Миленковића у Рогашкој Слатини (овде сам му организовао више концерата), добила је велике похвале. Али се јежим од тога да ме називају уметником. За мене је уметник нешто узвишено. Тако сам дошао на идеју да се представљам као „народни стваралац Нани Пољанец“ – каже наш саговорник.

Пре три године је одабрао десет области које ће детаљно проучити, и на основу тога урадити свој „ма(ј)гистеријум“ . Досад је „обрадио“ истраживачко новинарство, моду, кулинарство и колекционарство. У почетку је све било замишљено као пародија на „звања без знања“, али је временом прерасло у озбиљан пројекат.

Нани Пољанец је, уз остале таленте, и страствен колекционар.

Сакупља фотографије, маркице, сатове, камење… и до сада је објавио 39 каталога о својим збиркама. Једна од њих, недавно објављена, односи се на филографску збирку Народног музеја Рогашке Слатине. Међу корицама овог необичног штива, јединственог у Словенији, нашли су се потписи првих астронаута, краљева и краљица, државника, уметника, спортиста, музичара... Пред читаоцем је колекција у којој су обједињени не само аутограми већ и стари оригинални рукописи, документа, писма, личне ствари са посветом, као и факсимили са разгледница, мајица, новчаница, чак и завеса.

Све је тематски систематизовано, а потписи и фотографије пропраћени су кратким историјатом, анегдотама и личним доживљајима, као и препорукама како доћи до потписа, колике су им цене на тржишту и како распознати оригинале од фалсификата.

Нашу пажњу је посебно привукло четрдесетак, од укупно 128, страна посвећених историји династије Карађорђевић кроз филографију.

– Име Александар „дугујем” краљу, и управо зато се од раније занимам за ту династију. Моја бака је тридесетих година прошлог века радила у престоници Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (СХС), у Београду се родио мој отац 1931. године... Моја блискост са Београдом, дакле, није од јуче, мада сам га први пут посетио 2002. године. Само у последњих шест година сам више од 30 пута дошао у Србију! Био сам у Белом двору на Дедињу, обишао сам Опленац и Тополу – наводи „краљев имењак“.

Копирајте слободно

Александар је своје сакупљање започео пре годину дана. У почетку је само желео да има потпис краља Александра Карађорђевића, за кога је сазнао да је први пут био у Рогашкој Слатини баш 18. јула (кад је и његов рођендан).

(/slika2)– Дошао сам до многих вредних докумената, захваљујући пре свега пријатељима који су имали разумевања за моју идеју, и помоћи око 250 људи са којима сам сарађивао.Из Немачке сам добио документ с потписом краљице Марије Терезије. Имам, поред осталог,и Теслино писмо из 1934, кад је, после убиства краља Александара у Марсејупозван на комеморацију у конзулат.

– Све што сам набавио је у мом власништву и било је на изложби. Моји узори су такође написали књиге на тему филографије. Занимљиво је да су сви из Београда. Милорад Рајчевић је као новинар часописа „Мали журнал” од 1910. до 1930. године пропутовао 70 држава и први је с подручја некадашње Краљевине СХС објавио збирку са стотинама потписа краљева, принчева, државних функционера и осталих знаменитих личности. Дипломата Негослав Точиловац је 2007. године издао специјални каталог за аутограме, а М. М. Тиви, некадашњи уредник „Практичне жене”, поклонио ми је књигу „У сенци славних”, у којој су многе познате личности од којих је добио фотографије са посветом и аутограмом.

На крају књиге су потписи родбине на документима различитих временских раздобља.

– И потписи анонимних људи могу бити занимљиви. Зато је штета да уништавамо старе документе. Послужиће као нека врста породичног филографског албума. Они су један од сигурних начина да се сачувају културна баштина и сведочанство колективног памћења.

Нашу жељу да у „Магазину” објавимо делове из књиге Александар је „благословио” рекавши да му је жао што одмах није написао да се књига може слободно копирати и умножавати.

-----------------------------------------------------------

Одаје га хитар покрет

Права драж филографије је распознати оригинал од фалсификата. Чињеница да не постоје два истоветна потписа већ даје прилику да се уочи имитација, при томе је интересантно да „лажни“ потпис има неусклађен ритам, примећује се оклевање, поправљање цртица или тачки и притискање при писању. Оригинал има ритам без већих прекида.