Куповина пелета преко спискова

Како су температуре још почетком октобра нагло пале тако су грађани почели да пале климе, грејалице, топлане да греју станове, а они који користе пелет с закашњењем су дошли на стоваришта која су због велике потражње већ била дефицитарне овом врстом огрева. Иако је крај октобра, ситуација на стовариштима је мање-више иста. Пелет стиже из домаћих фабрика, али се одмах све и прода, па су поједина стоваришта почела да ограничавају количине за продају. Може да се купи највише до 20 џакова како би могли сви бар по мало да купе и огреју се. Потражња за пелетом скочила је и после најновијег поскупљења струје од октобра али и чињенице да се број киловата у црвеној зони са 1.600 спусти на 1.200 киловата.

Пелета је прошле године било више него што је потребно, а и цена му је била око 32.000 динара. Иако ни сада нема потребе за поскупљењем на већини стоваришта цена иде и до 40.000 динара. Управо је то разлог што је и Бранко Главоњић, професор Шумарског факултета, гостујући на Првој телевизији рекао да нема апсолутно никакве потребе да се цена повећава и да пелет кошта од 38.000 до 40.000 динара. Подсетио да је наша влада својевремено увела ограничење цене пелета, а да је због вештачког пумпања цена исто у петак урадила и Влада Федерације БиХ тако да цена не може да буде виша од 33.000 динара.  

Љубинко Савић из Привредне коморе Србије каже за на лист да је више  разлога због којих су се појавили мањкови на тржишту.

– Први је јер је зима пожурила и затекла неспремне све оне који се греју на пелет. Уместо да га купују од априла до септембра када је најјефтинији и када га има довољно, оставили су куповину за јесен, што није добра пракса. Осим тога „Србијашуме” су имале обавезу да пре свих снабдеју пензионере огревним дрветом, а средином године донета је и Уредба о квалитету пелета па сада треба да прође време док се огрев преконтролише колика му је сувоћа, од којег је дрвета –каже Савић. 

Није искључено ни да поједини трговци чекају да се цена повећа, јер увек када неке робе нема она поскупи, иако домаћа производња може да покрије све потребе у Србији. Својевремено је годишња производња  била око пола милиона тона, сад је око 330.000 и те количине су довољне.

И јуче одговорни на бројним стовариштима које смо звали кажу да тренутно немају пелета, али да очекују да данас стигну нове количине. На појединим стовариштима се праве спискови, а они који могу да оду до фабрике у Петровцу на Млави, примера ради, могу га и тамо купити, али морају сами да обезбеде превоз. И од јуче је цена нешто већа око 33.050 динара за 1.050 килограма, а до петка је била око 31.000 динара.

Трговци кажу да не знају шта је прави разлог зашто је пелет одједном постао дефицитаран. Кажу да им из фабрика у Ивањици стижу објашњења да су имали проблема у снабдевању струјом после првог снега јер су били попадали стубови па су чекали неколико дана да се ситуација среди, што је све зауставило производњу. Али истичу и да је  производња стабилизована и да ће пелет стизати наредних дана.

Јуче на већини стоваришта нису могли да кажу колика ће бити цена док роба данас не стигне. Проблем су махом мања стоваришта на којима се може купити највиши до 20 џакова. 

Подсетимо, Србија је почетком марта ове године укинула привремену забрану увоза пелета, која је пре тога у више наврата продужавана.

То је изазвало бурне реакције домаћих произвођача, међутим, у сарадњи са ПКС-ом решење је пронађено. Донет је правилник о техничким и другим захтевима за чврста горива из дрвне биомасе која се стављају на тржиште Србије. Његова основна функција је да се контролише квалитет пелета који се ставља у промет, што су домаћи произвођачи већински поздравили.

Дакле, правилником су дефинисани прецизни параметри квалитета пелета које он мора да испуњава, што значи да се контролише садржај влаге, пепела, удео угљеника, као и топлотна моћ горива. Правилник додатно предвиђа и детаљно декларисање пелета, што значи да на амбалажи морају да буду истакнути кључни подаци о његовом квалитету и карактеристикама, како би потрошач имао потпуне информације.

Поједина стоваришта немају ни огревног дрвета, а и подигла су такође неоправдано цене са 9.000 на 10.000 динара.