Земљина подеротина

ПЛАНЕТОЛОГИЈА
У Земљином магнетском плашту недавно је опажена кудикамо већа подеротина него што се доскора претпостављало. Отуда више наелектрисаних честица са Сунца – јона и електрона – пролази кроз овај невидљиви омотач који је једина заштита свеколиком живом свету на нашој планети.

Шта су открила скорашња осматрања?

Рој од пет малих летелица под именом „Темис” (једна од шест кћери богиње Геје и бога Урана), што у слободном преводу значи „закон природе”, које је одаслала НАСА, летос је измерио да је космичка „последња одбрана” пред налетом смртоносног зрачења постала порознија. Научници одавно знају да магнетско поље које обавија Земљу подсећа на кућу кроз коју дувају ветрови, пропуштајући понекад више, понекад мање. У обилнијим изливима житељи у најсевернијим крајевима опажају задивљујуће светлосне праменове, назване „северна светлост” или Aurora borealis који нису нимало безазлени: изненада се прекину комуникационе везе и на тлу и у ваздуху.

Најновија мерења су показала да се, с времена на време, у „планетином велу” појаве својеврсне пукотине кроз које бујице сунчевих наелектрисаних честица брзином од око 1,6 милиона километара на сат продру до горњих слојева атмосфере (ваздушни прекривач). Минулог лета начинили су необично удубљење чија је дебљина достигла 6.400 километара, што је највеће улегнуће у магнетском штиту (магнетосфера) до сада.

На сву срећу такве „честичне поплаве” кратко потрају, највише сат времена. Веровало се да је нарушавање „космичке заштите” најјаче када су Земљино и Сунчево магнетско поље супротно усмерени. Научници са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, који су нове доказе ових дана обзнародовали, открили су да се дотична појава јавља и у обрнутом случају. Чак су сунчеви ветрови који су продрли били 20 снажнији када су магнетска поља звезде и планете била поравната!

У претходним проучавањима сакупљене су мале количине узорака сунчевих честица у магнетском омотачу наше планете, што је у најновијем праћењу пет малих летелица увелико надмашило. Истраживачи који су надгледали мерења дочарвањем на рачунару (симулација) уочили су да је најчешће појављују две раздеротине на великим висинама – прва изнад северне, друга изнад јужне полулопте – и то само у току дана када је магнетски штит окренут Сунцу.

Уједно је одгонетнуто и како настаје цурење: отичући ка Земљи честице, у ствари, сунчевим магнетским пољем заогрћу нашу планету. У својврсном небеском преспајању налектрисаних токова начине се раздеротине на Земљином магнетском плашту. Настала пукотина вишеструко премашује пречник наше планете.

Најсвежији подаци послужиће стручњацима да предвиде силину излива млазева честица са Сунца и утицај на електричну мрежу, цивилне и војне летове и сателитске везе.

Нешто раније истраживачи Националне океанографске и атмосферске управе (САД) известили су да су се прве пеге у новом 11-годишњем циклусу већ појавиле на северној Сунчевој полулопти. Имајући у виду да ће Земљино и Сунчево магнетско поље бити на врхунцу усклађености 2012. године, очекују се веома велики прилив наелектрисаних честица.