Опрез – лажни мајстор у стану

Добрих и поштених мајстора изгледа нема ни за лек, јер после јучерашњег писања „Политикиних” репортера о суграђанки Ружи, којој је водоинсталатер фирме „Џокер” за замену славине тражио 22.800 динара, бројни Београђани позвали су наш лист јадајући се да су били жртве „дивљих” занатлија. Било је и оних који су се опекли по неколико пута па се сада, како кажу, држе формуле „сам свој мајстор”.

Стари Звездарац пожалио се да му је водоинсталатер у купатилу уградио тако уске цеви да не сме да се окупа, јер после сваког туширања направи језеро у стану. Да ситуација буде гора на цев из које тече врућа вода ставио је плаву вирблу, док је на оној са хладном стављена ознака за врућу воду. Низ незгода са водоинсталатерима се наставио, јер када је променио мајстора приликом преуређења кухиње, овај му је и поред упозорења очајног домаћина монтирао чесму изнад дела судопере намењеног за цеђење судова. На његову опаску да је славина погрешно постављена, водоинсталатер је показао и склоност ка уметности: „Их, што сте закерало, па не може свака кухиња да изгледа исто, лепота је у различитости”.

Занатлијама више не верује ни суграђанка која се умало није побила са једним од њих, јер јој је само за долазак до стана и процену да ли квар може да се поправи, тражио 150 евра.

– Што се љутите, па толико ме кошта гориво и сат времена које сам изгубио на вас – процедио је водоинсталатер тражећи новац.

Госпођа је успела да истера из стана занатлију који је остао „кратких рукава”, али се пита како да убудуће зна да у кућу није пустила преваранта.

Из тржишне инспекције поручују суграђанима да нипошто не зову мајсторе који се рекламирају преко летака остављених у поштанским сандучићима.

– Више од 90 одсто занатлија који се рекламирају на овај начин ради на „дивље”. Будући да немају регистроване радње, тешко им је ући у траг. Када вода шикља по стану, суграђани не размишљају о преварама већ позивају први број који пронађу, како би што пре поправили квар. Апелујем да и приликом хитних интервенција позову мајсторе који се рекламирају у новинама, специјализованим огласима, на радију, телевизији, јер они, према Закону о оглашавању, морају да оставе податке. Веома је битно да се распитају колико поправка кошта пре него што мајстор почне да ради и да му откажу услуге, уколико ценом „бије по ушима”. Обавезно нека траже фискални рачун, јер онда постоје шансе да му уђемо у траг, ако није обавио посао како ваља – истакли су у градском одељењу тржишне инспекције.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији су до јуче регистрована 104.677 привредних друштава и 216.359 предузетника, где спадају керамичари, молери, водоинсталатери и електричари за којима вапимо кад квар на инсталацијама блокира кућне послове. Како би били сигурни да мајстор кога су пустили да им чачка по кућним инсталацијама није „дивљи”, да ради за регистровану фирму на коју могу да се жале у Агенцији за привредне регистре су им препоручили да посете њихов сајт: www.apr.gov.rs. Габријела Јовановић, њихов представник за медије, објашњава да ту могу бесплатно сазнати да ли је фирма попут „Џокера” регистрована.

– Потребно је да оду на одељак предузетника, укуцају име фирме или мајстора и уколико је регистрован добиће информације о њему. Базу јавних података смо и направили да бисмо повећали степен сигурности суграђана, који су изложени лажима и подвалама. Онима који немају Интернет препоручујемо да чим им мајстор уђе у стан од њега траже решење о регистрацији, или да га у супротном не пуштају у кућу – нaгласила је Јовановићева.

Мало опреза није на одмет, јер је опште познато да нерегистроване занатлије долазе у станове у пару, па у најбољем случају застрашујућим погледима и претњама уцењују домаћине да им плате баснословне цифре за мале интервенције.

Д. Јокић