Климатске промене су постале стварност

Живимо у времену када климатске промене нису питање будућности, већ стварност коју сви осећамо, и зато одговор мора бити снажан и усмерен ка активностима које ће ублажити њихов утицај, казала је јуче Сара Павков, министарка заштите животне средине на конференцији „Дијалог о климатским променама 2025 – Играј за климатску акцију”. Министарка Павков је истакла да је само од претходног сусрета до данас Министарство заштите животне средине начинило значајне кораке у јачању оквира за борбу против климатских промена.

„Један од најзначајнијих резултата је што је усвојен Трећи национално утврђени допринос NDC 3.0, наш најамбициознији циљ до сада, јер се Србија обавезала да ће до 2035. године смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40,1 одсто у односу на ниво из 1990. године. Овај циљ је чак четири пута већи од првог NDC-а из 2015. године, и значајно већи од циља из 2022. То је показатељ снажног опредељења наше државе за спровођење енергетске транзиције, јачања отпорности на климатске ризике и убрзање зелене трансформације друштва”, рекла је министарка Павков.

Како је додала, усвојен је и низ других значајних оквира, важних за остварење циљева Зелене агенде за западни Балкан, испуњавање обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе и Споразуму из Париза. Министарка је нагласила да се паралелно ради и на јачању практичних механизама, а један од најзначајнијих корака је успостављање система МРВА – мониторинга, извештавања, верификације и акредитације верификатора емисија гасова са ефектом стаклене баште.

„Ово је врло значајно за нашу земљу с обзиром на то да је ово један од индикатора европске агенде коју је, заједнички са другим ресорима, неопходно у што интензивнијем и краћем року да испунимо како бисмо могли још брже да наставимо наш пут ка Европској унији. Поред тога, након усвајања Програма прилагођавања на измењене климатске услове, заједно са првим Акционим планом за период 2024–2026. године, министарство ће започети и израду новог Акционог плана за период 2027–2030. као једну од најважнијих активности у овој области. Такође, у наредном периоду очекује нас унапређење законодавства и припрема за транспозицију ЕУ Директиве о систему трговине емисијама EU ETS, што ће додатно приближити Србију европским стандардима и подстаћи привреду ка декарбонизацији. Све ове активности су веома важне, јер граде чврст темељ за одрживи развој и показују да Србија корак по корак напредује ка климатски отпорнијем и конкурентнијем друштву”, напоменула је министарка.

Питање које захтева акцију

Питање климе је једно од најважнијих на свету на коме УН интензивно ради и питање које захтева акцију и сарадњу свих земаља света у складу са духом који је установљен у УН, навео је јуче Јакуп Бериш, в. д. сталног координатора Уједињених нација у Србији и стални представник Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији. Он је истакао да ће се следећа Светска конференција о клими одржати у Бразилу следећег месеца, а да свет није успео да избегне глобални пораст температуре од 1,5 степени. „Морамо да променимо свест и да променимо курс да бисмо избегли веће повећање температуре”, рекао је Бериш.

Нагласио је да је Србија међу земљама које представљају позитиван тренд и да је једна од ретких земаља која је доставила извештаје УН. Рекао је да УН подржава Србију да пређе на зелену економију и повећа енергетску безбедност. „Подржавамо Србију у диверсификацији зелених активности и земља све брже напредује у том смислу”, рекао је Бериш.

Шеф Одељења за сарадњу делегације Европске уније у Републици Србији Мауро ди Вероли рекао је да је Србија важан партнер ЕУ на путу смањења утицаја климатских промена. Додао је да је Србија на време реаговала на своје обавезе у складу са Париском споразумом и да јој следе амбициозне политике по питању зелене агенде. Истакао је да је ЕУ издвојила значајна финансијска средства за помоћ Србији у зеленој агенди.