Бит­ка за гра­до­на­чел­ни­ка Ско­пља

Ско­пље – Док се кон­ту­ре но­вог свет­ског по­рет­ка по­вла­че на ли­ни­ји Ва­шинг­тон–Мо­сква–Пе­кинг, Бал­кан по­но­во сто­ји на иви­ци ве­ли­ких стра­те­шких пло­ча ко­је се по­ме­ра­ју да­ле­ко од европ­ских би­ро­крат­ских са­ло­на. Европ­ска уни­ја, не­ка­да са­мо­у­ве­ре­на ар­хи­тек­тки­ња ме­ђу­на­род­них нор­ми, ли­це­мер­ном по­ли­ти­ком са­ма је се­бе уда­љи­ла са ме­ста на ко­јем се кро­је пра­ви­ла но­вог ме­ђу­на­род­ног по­рет­ка. А о европ­ску по­ли­ти­ку стал­ног усло­вља­ва­ња и не­ис­пу­ње­них обе­ћа­ња на­ро­чи­то су се опе­кле зе­мље за­пад­ног Бал­ка­на. Јед­на од њих је Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја, у ко­јој се да­нас одр­жа­ва дру­ги круг ло­кал­них из­бо­ра.

У том кон­тек­сту овај из­ла­зак на би­ра­ли­шта ни­је са­мо из­бор оп­штин­ских упра­ва већ и, по­ка­за­ло се на осно­ву пр­вог кру­га, по­твр­да по­ли­тич­ке ста­бил­но­сти и од­ба­ци­ва­ње мо­гућ­но­сти ван­ред­них пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра. Ти­ме је Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја до­би­ла про­стор за пу­ни ман­дат вла­да­ју­ће струк­ту­ре – у тре­нут­ку ка­да се но­ва гло­бал­на ар­хи­тек­ту­ра тек уцр­та­ва. Го­ди­ну да­на ра­ни­је ВМРО-ДПМНЕ са ал­бан­ском ко­а­ли­ци­јом ВЛЕН сме­нио је СДСМ и ДУИ, по­сле пе­ри­о­да у ко­јем је др­жа­ва под при­ти­ском ме­ђу­на­род­них цен­та­ра про­ме­ни­ла име и Устав, а до­би­ла тек пу­ко обе­ћа­ње бр­зог европ­ског пу­та на ко­јем се и да­нас на­ла­зе пре­пре­ке, од­но­сно усло­вља­ва­ња.

Под­се­ти­мо, у пр­вом кру­гу ло­кал­них из­бо­ра ВМРО-ДПМНЕ осво­јио је 32 оп­шти­не, са про­це­ном да ће укуп­но на кра­ју има­ти око 60. СДСМ од­нео је по­бе­ду у са­мо три оп­шти­не, а из­гу­био је Стру­ми­цу по­сле де­це­ни­је вла­да­ви­не у овом гра­ду. ВЛЕН је осво­јио пет оп­шти­на, укљу­чу­ју­ћи и стра­те­шки ва­жну – Ча­ир, где је по­ра­жен бив­ши шеф ди­пло­ма­ти­је Бу­јар Осма­ни.

У Ско­пљу, у дру­гом из­бор­ном кру­гу, над­ме­та­ће се Ор­це Ђор­ђи­ев­ски (39,4 од­сто) и Амир Ме­ци­но­вић из Ле­ви­це (13,2 од­сто), ко­ји је и нај­ве­ће из­не­на­ђе­ње из­бор­ног ци­клу­са. ВМРО-ДПМНЕ и ВЛЕН већ има­ју ве­ћи­ну и у град­ском са­ве­ту. У три оп­шти­не гла­са­ње ће би­ти по­но­вље­но због не­до­вољ­не из­ла­зно­сти.

У вре­ме­ну ка­да се гло­бал­не кар­те ис­цр­та­ва­ју без европ­ског ма­сти­ла, по­ли­тич­ка ста­бил­ност по­ста­је нај­ва­жни­ја ва­лу­та. Бал­кан је то на­у­чио бо­ље не­го мно­ги дру­ги. Ов­де, где ре­ке те­ку спо­ри­је од на­де, али си­гур­ни­је од по­ли­тич­ких обе­ћа­ња, зна се да је нај­ве­ћа му­дрост оста­ти при­бран док се ве­ли­ки свет пре­пи­ре над ма­па­ма. Ко се на Бал­ка­ну уме сти­ша­ти у ча­су ка­да се си­ле су­ко­бља­ва­ју по­гле­ди­ма – тај има шан­су да уче­ству­је у до­го­во­ру о су­тра­шњем све­ту. Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја је, ка­ко ства­ри сто­је, од­лу­чи­ла да ту шан­су не про­пу­сти.