Европљани настоје да се врате у игру у Украјини

Евро­пља­ни на сва­ки на­чин по­ку­ша­ва­ју да на­ђу сво­је ме­сто у ре­ша­ва­њу ак­ту­ел­не рат­не кри­зе у Укра­ји­ни. На­рав­но, не за­рад по­врат­ка ми­ра на кон­ти­нен­ту, већ због про­сте чи­ње­ни­це да суд­би­на Ки­је­ва мо­же по­тен­ци­јал­но и те ка­ко да ути­че на оста­так кон­ти­нен­та. И то на ви­ше на­чи­на.

Пре­вас­ход­но без­бед­но­сно, по­што би се Ру­си­ја као нај­моћ­ни­ја вој­на си­ла у овом де­лу све­та до­дат­но при­ма­кла за­пад­ним су­се­ди­ма, али и због чи­ње­ни­це да је Укра­ји­на од жи­вот­не ва­жно­сти за ком­ши­је са те стра­не гра­ни­це, пре све­га као про­из­во­ђач хра­не и из­во­ри­ште пре­ко по­треб­них зем­них ис­ко­пи­на, али и као по­тен­ци­јал­но ја­ко тр­жи­ште ква­ли­фи­ко­ва­не рад­не сна­ге.

Све­сни свих до­са­да­шњих про­ма­ша­ја ко­ји су их прак­тич­но из­ба­ци­ли из укра­јин­ске при­че, а услед за­сто­ја ко­му­ни­ка­ци­је на ре­ла­ци­ји Вла­ди­мир Пу­тин – До­налд Трамп, Евро­пља­ни са­да по­ку­ша­ва­ју да пре­ко тзв. Гру­пе вољ­них учи­не ко­рак на­пред. У том сми­слу пред­ло­же­на је не­ка вр­ста „пла­на у 12 та­ча­ка” (још увек у раз­ра­ди), чи­ји аутор је, ка­ко на­во­де из­во­ри, Фин­ска, а ко­ји би тре­ба­ло да игра­че са за­па­да кон­ти­нен­та вра­ти у игру.

Украт­ко, ра­ди се о сле­де­ћем: по­ме­ну­тих 12 та­ча­ка пред­ви­ђа две фа­зе: пр­ва је пре­кид ва­тре, а дру­га – от­по­чи­ња­ње пре­го­во­ра. При­ступ „пр­во пре­кид ва­тре” је не­што на че­му ве­ћи­на европ­ских зе­ма­ља ин­си­сти­ра још от­ка­ко је Трам­по­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја по­че­ла да раз­го­ва­ра са Кре­мљом. У до­ку­мен­ту се на­во­ди да ће об­у­ста­ва не­при­ја­тељ­ста­ва „по­че­ти 24 са­та на­кон што стра­не при­хва­те пред­ло­же­ни план”, као и да ли­ни­ја кон­так­та „оста­не за­мр­зну­та на ли­ни­ји раз­два­ја­ња за­те­че­ној на по­чет­ку пре­ки­да ва­тре”.

Има­ју­ћи у ви­ду упле­те­ност САД у до­са­да­шњи ми­ров­ни про­цес, план пред­ви­ђа да упра­во аме­рич­ке сна­ге, уз по­моћ са­те­ли­та, дро­но­ва и слич­них по­ма­га­ла, кон­тро­ли­шу ли­ни­ју пре­ки­да ва­тре. На­во­ди се, та­ко­ђе, да би две стра­не (Ру­си­ја и Укра­ји­на) то­ком пе­ри­о­да пре­го­во­ра тре­ба­ло стро­го да се уз­др­жа­ва­ју од би­ло ка­квих ору­жа­них деј­ста­ва. Ка­да је реч о ну­кле­ар­ној елек­тра­ни у За­по­рож­ју, ко­ја је че­сто на уда­ру дро­но­ва, пред­ла­же се да ње­но упра­вља­ње на се­бе пре­у­зму ци­вил­ни струч­ња­ци из не­ке тре­ће зе­мље – по до­го­во­ру, док Укра­ји­на не по­вра­ти кон­тро­лу над истом.

План пред­ви­ђа и ди­рект­не ми­ров­не пре­го­во­ре две стра­не и то­ком тог про­це­са уки­да­ње по­је­ди­них санк­ци­ја на­мет­ну­тих Ру­си­ји, као и по­вра­так исте у по­је­ди­не ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је по­пут Са­ве­та Евро­пе или Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та... Ту су и дру­ге „олак­ши­це” ко­је би Мо­скву тре­ба­ло да одо­бро­во­ље и при­ве­ду пре­го­ва­рач­ком сто­лу. Цео про­цес био би во­ђен од стра­не аме­рич­ког пред­сед­ни­ка До­нал­да Трам­па, слич­но ми­ров­ним по­ку­ша­ји­ма на Бли­ском ис­то­ку, у Га­зи.

На са­мом те­ре­ну ус­по­ста­вље­не би би­ле зо­не без вој­не ак­тив­но­сти, све док се на њи­ма не ус­по­ста­ви ци­вил­на власт (чи­ја?) и обез­бе­де га­ран­ци­је за мир. По­ме­ну­те зо­не би­ле би под над­зо­ром тре­ћих зе­ма­ља. Ту је и део без­бед­но­сних га­ран­ци­ја ко­је, ме­ђу­тим, још увек ни­су раз­ра­ђе­не.

Ин­те­ре­сант­но је и да су овим пла­ном пред­ви­ђе­ни и ди­рект­ни пре­го­во­ри из­ме­ђу Мо­скве и Ки­је­ва и то на нај­ви­шем др­жав­ном ни­воу. Ако се зна да ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин ни­је во­љан да о би­ло че­му раз­го­ва­ра са пр­вим чо­ве­ком Укра­ји­не Во­ло­ди­ми­ром Зелeнским, чи­ји се ле­га­ли­тет озбиљ­но до­во­ди у пи­та­ње, ово би се мо­гло ис­по­ста­ви­ти као не­пре­мо­сти­ва пре­пре­ка.

Има и де­та­ља ко­је ни не­ке европ­ске зе­мље не же­ле да при­хва­те, а пре све­га ону о ус­по­ста­вља­њу ле­гал­них ци­вил­них вла­сти у обла­сти­ма под кон­тро­лом Ру­си­је. Та­ко­ђе, план пред­ви­ђа и ус­по­ста­вља­ње фон­да за об­но­ву Укра­ји­не ко­ји би укљу­чи­вао и ру­ска сред­ства за­мр­зну­та по за­пад­ним бан­ка­ма. Еко­ном­ске санк­ци­је на­мет­ну­те Ру­си­ји би­ле би ла­ба­вље­не у скла­ду са спро­во­ђе­њем ми­ра. На­рав­но, у слу­ча­ју од­сту­па­ња од до­го­во­ре­ног, исте би се ауто­мат­ски вра­ти­ле на сна­гу.

Ана­ли­ти­ча­ри уна­пред про­це­њу­ју да по­ме­ну­ти план не­ма шан­се да за­жи­ви. Ин­те­ре­си Мо­скве да­нас су са­свим су­прот­ни и то је и раз­лог због ко­јег рат­на деј­ства не пре­ста­ју. Тре­ба под­се­ти­ти и да су пред­ло­зи ко­је је из­не­ла ру­ска стра­на то­ком до­са­да­шњих пре­го­во­ра пот­пу­но су­прот­ни од же­ља Евро­пља­на.

Ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Сер­геј Ла­вров и пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин ви­ше пу­та су ис­ти­ца­ли да су основ­ни узро­ци су­ко­ба оста­ли не­ре­ше­ни. Пре све­га, по­што­ва­ње на­ци­о­нал­них пра­ва Ру­са у Укра­ји­ни по­пут упо­тре­бе је­зи­ка, обра­зо­ва­ња, ре­ли­ги­је… Ни­шта од по­ме­ну­тог европ­ски план не пред­ви­ђа.

По свој при­ли­ци, Евро­пља­ни се и да­ље во­де иде­ја­ма на­ста­лим још у вре­ме­ни­ма па­да Бер­лин­ског зи­да и ка­сни­јег рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за, без узи­ма­ња у об­зир кроз шта је свет, па и наш кон­ти­нент, у ме­ђу­вре­ме­ну про­шао. Уоста­лом, то је и раз­лог ко­ји је на­вео аме­рич­ког пред­сед­ни­ка До­нал­да Трам­па да се ак­тив­ни­је укљу­чи у ре­ша­ва­ње укра­јин­ског пи­та­ња. А ка­ко са­да ства­ри сто­је, за пред­став­ни­ке Евро­пе ту у овом тре­нут­ку јед­но­став­но не­ма ме­ста.