Европљани настоје да се врате у игру у Украјини
Европљани на сваки начин покушавају да нађу своје место у решавању актуелне ратне кризе у Украјини. Наравно, не зарад повратка мира на континенту, већ због просте чињенице да судбина Кијева може потенцијално и те како да утиче на остатак континента. И то на више начина.
Превасходно безбедносно, пошто би се Русија као најмоћнија војна сила у овом делу света додатно примакла западним суседима, али и због чињенице да је Украјина од животне важности за комшије са те стране границе, пре свега као произвођач хране и извориште преко потребних земних ископина, али и као потенцијално јако тржиште квалификоване радне снаге.
Свесни свих досадашњих промашаја који су их практично избацили из украјинске приче, а услед застоја комуникације на релацији Владимир Путин – Доналд Трамп, Европљани сада покушавају да преко тзв. Групе вољних учине корак напред. У том смислу предложена је нека врста „плана у 12 тачака” (још увек у разради), чији аутор је, како наводе извори, Финска, а који би требало да играче са запада континента врати у игру.
Укратко, ради се о следећем: поменутих 12 тачака предвиђа две фазе: прва је прекид ватре, а друга – отпочињање преговора. Приступ „прво прекид ватре” је нешто на чему већина европских земаља инсистира још откако је Трампова администрација почела да разговара са Кремљом. У документу се наводи да ће обустава непријатељстава „почети 24 сата након што стране прихвате предложени план”, као и да линија контакта „остане замрзнута на линији раздвајања затеченој на почетку прекида ватре”.
Имајући у виду уплетеност САД у досадашњи мировни процес, план предвиђа да управо америчке снаге, уз помоћ сателита, дронова и сличних помагала, контролишу линију прекида ватре. Наводи се, такође, да би две стране (Русија и Украјина) током периода преговора требало строго да се уздржавају од било каквих оружаних дејстава. Када је реч о нуклеарној електрани у Запорожју, која је често на удару дронова, предлаже се да њено управљање на себе преузму цивилни стручњаци из неке треће земље – по договору, док Украјина не поврати контролу над истом.
План предвиђа и директне мировне преговоре две стране и током тог процеса укидање појединих санкција наметнутих Русији, као и повратак исте у поједине међународне организације попут Савета Европе или Међународног олимпијског комитета... Ту су и друге „олакшице” које би Москву требало да одобровоље и приведу преговарачком столу. Цео процес био би вођен од стране америчког председника Доналда Трампа, слично мировним покушајима на Блиском истоку, у Гази.
На самом терену успостављене би биле зоне без војне активности, све док се на њима не успостави цивилна власт (чија?) и обезбеде гаранције за мир. Поменуте зоне биле би под надзором трећих земаља. Ту је и део безбедносних гаранција које, међутим, још увек нису разрађене.
Интересантно је и да су овим планом предвиђени и директни преговори између Москве и Кијева и то на највишем државном нивоу. Ако се зна да руски председник Владимир Путин није вољан да о било чему разговара са првим човеком Украјине Володимиром Зелeнским, чији се легалитет озбиљно доводи у питање, ово би се могло испоставити као непремостива препрека.
Има и детаља које ни неке европске земље не желе да прихвате, а пре свега ону о успостављању легалних цивилних власти у областима под контролом Русије. Такође, план предвиђа и успостављање фонда за обнову Украјине који би укључивао и руска средства замрзнута по западним банкама. Економске санкције наметнуте Русији биле би лабављене у складу са спровођењем мира. Наравно, у случају одступања од договореног, исте би се аутоматски вратиле на снагу.
Аналитичари унапред процењују да поменути план нема шансе да заживи. Интереси Москве данас су сасвим супротни и то је и разлог због којег ратна дејства не престају. Треба подсетити и да су предлози које је изнела руска страна током досадашњих преговора потпуно супротни од жеља Европљана.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и председник Владимир Путин више пута су истицали да су основни узроци сукоба остали нерешени. Пре свега, поштовање националних права Руса у Украјини попут употребе језика, образовања, религије… Ништа од поменутог европски план не предвиђа.
По свој прилици, Европљани се и даље воде идејама насталим још у временима пада Берлинског зида и каснијег распада Совјетског Савеза, без узимања у обзир кроз шта је свет, па и наш континент, у међувремену прошао. Уосталом, то је и разлог који је навео америчког председника Доналда Трампа да се активније укључи у решавање украјинског питања. А како сада ствари стоје, за представнике Европе ту у овом тренутку једноставно нема места.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


