Стварам, дакле радим и на себи

Уметник Дејан Грба, доцент на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности и предавач на Одсеку за дигиталну уметност Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду, боравио је шест месеци као гостујући уметник-професор на Колеџу ликовних и извођачких уметности Сиракјуз универзитета у Сиракјузу (држава Њујорк, САД). Био је на једносеместралном стручном усавршавању на програму Компјутерске уметности Одсека трансмедија на овом колеџу, у оквиру Програма за усавршавање младих наставника (ЈФДП). Дејан Грба (1967) први је уметник из Србије који је добио ЈФДП стипендију, додељивану до сада искључиво наставницима из области друштвених наука.

Дејан је, 27. септембра и 31. октобра, у Рексу одржао предавања о свом боравку у Америци у оквиру циклуса "Где је био, шта је радио". Део тих искустава преноси нам и у овом разговору.

– Моје гостовање на Универзитету Сиракјуз подразумевало је и позицију предавача и студента. Пратио сам предмете програма дигиталне уметности и других програма на Одсеку трансмедија, али сам у наставу био укључен равноправно са професорима. Са постдипломским студентима водио сам и индивидуалне консултације.

Прагматично образовање

О томе како је америчко уметничко образовање организовано у односу на наше и које су најтранспарентније разлике, наш саговорник каже:

– Високо уметничко образовање у Америци је организовано првенствено прагматички и тржишно, што је, за сада, другачије него код нас. Мислим да се може рећи да су код нас студије уметности супериорније и наши студенти су темељније образовани од америчких. Највећи део новомедијске уметничке наставе у Америци се своди на процедуралну обуку којој често недостаје важна спона између практичног мишљења рада и његове контекстуализације. Америчким колегиницама и колегама се допао мој педагошки метод и позвали су ме да њиховим студентима прикажем различите приступе у мишљењу уметничког рада на концептуално-идејном плану. Одржао сам предавања о политици уметничког деловања, о политичкој уметности, о феномену Ноје Словенише Кунст (Neue Slowenische Kunst), о групи Крафтверк (Kraftwerk)...

Када је реч о разликама између америчких и српских студената, Дејан Грба каже да су оне пре свега културно условљене:

– Америчка култура је знатно млађа и, по мом мишљењу, између осталог је због тога супериорна европској. Такође, често заборављамо да је Америка други континент и колико је то огромна земља – довољно је да отпутујете 350 км у било ком правцу од тачке на којој се налазите да бисте се нашли у потпуно другом културном и географском окружју. Америка је изразито мултикултурно друштво чије су микрокултуре много аутономније, често и аутентичније, него у Европи. Говорећи о просеку, главна разлика међу нашим и њиховим студентима је у општем васпитању. Американци у свом васпитању имају нешто што се може назвати "протестантска радна етика" чије тековине би нашим студентима свакако биле драгоцене. Други ниво разлике је у односу према образовању. Главни критеријум у Америци су финансије и људи студирају оно што себи могу да приуште и што сматрају да је корисно, док се код нас уметничко образовање (још увек) заснива на жељи која произлази из талента. Амерички студенти због тога имају прорачунатији однос према студијама уметности које доживљавају као један од могућих видова образовања, а мање као животно опредељење, не забрињавајући се превише тиме да се по завршетку студија можда никада неће професионално бавити уметношћу. Разуме се, упознао сам и студенте који су истински заљубљени и посвећени уметности, и који студирају крајње озбиљно. Мали их је број, као и код нас. Али, у оној мери у којој је амерички карактер прагматичнији, он је и много више авантуристички и отворенији од европског. Због тога амерички студенти трезвеније приступају новим информацијама, искуствима и праксама са којима се упознају, али су и знатно спремнији да се у њима и опробају.

Рад на експерименту

Након што је на београдском ФЛУ дипломирао сликарство, Дејан Грба се посветио дигиталној уметности, првенствено из, као што каже, практичних разлога:

– Не правим уметност која се заснива на неком посебном, јединственом проблему, теми или стилу. Кроз радове које стварам, заправо радим на сопственој трансформацији, радим на себи. То је мој примарни мотив и мање ми је важно да производим уметност која има дигнитет у препознатљивости. Мој приступ уметности заснива се на сталном експериментисању из којег се повремено догоди неки рад. У том смислу, сви облици ликовног стваралаштва могу бити равноправни, а новомедијска уметност је за мене поље у којем ефикасно могу да вршим различите врсте експеримената, објашњава Дејан Грба.

И на крају, ако се упореде домети дигиталне уметности код нас и у Америци, очекивања да је амерички континент далеко испред нас, по оцени Дејана Грбе, изгледа да и нису сасвим основана:

– Америчка културна сцена је развијенија, отворенија и, у великим градовима, знатно космополитскија, а тиме и пријемчивија за дигиталну уметност него наша. За новомедијску уметност постоји озбиљна друштвена, инфраструктурна, финансијска и искуствена база која се не може поредити са нашом. Све то, међутим, није искључиви услов квалитета и у Америци, као и код нас и било где другде, постоји много занимљивих али једнако мало добрих (новомедијских) радова. Индивидуални квалитети и посвећеност су реткост у свакој уметности.