Парцела у Иригу плаћена 200.000 евра

Тржиште пољопривредног земљишта у Србији бележи рекордне вредности у другом кварталу 2025. године а интересовање за куповину остаје стабилно. Укупна вредност промета непокретности у другом кварталу износила је 2,1 милијарду евра, од чега је пољопривредно земљиште учествовало са 49 милиона евра, односно два одсто.

Као и до сада, на цену су највише утицале парцеле у близини аутопутева, а највише вредности постижу се код укрупњавања парцела. Најскупља је продата у Иригу за готово 200.000 евра, док је цена хектара у Београдском региону достигла скоро 70.000 евра – највишу до сада забележену вредност.

У Кули је забележена највећа укупна вредност уговора – 1,25 милиона евра за парцелу од 86 хектара. Рекорд по цени хектара у појединачним уговорима држи Београдски регион са 69.803 евра, а следе Шумадија и Западна Србија са 50.000 евра за хектар и Срем са око 40.000 евра.

Према извештају који је објавио Републички геодетски завод (РГЗ), у односу на исти период 2022. године, приметно је значајно увећање просечне цене хектара у свим регионима Војводине– где је земљиште за пољопривредну производњу већ годинама најскупље.

На нивоу северне покрајине просечна (средња) цена хектара ораница била је највиша у Јужнобачком округу ( 15.642 евра) а потом и Сремском (13.140).

Иако је и другим крајевима Србије цена од тог периода такође расла, та разлика у оствареним вредностима приметно је мања у Шумадији, Јужној и Источној Србији. Средња цена хектара пољопривредног земљишта на нивоу целе земље ипак је била рекордна у Београдском региону, са остварених 15.720 евра по хектару.

Највећи скок на тржишту пољопривредног земљишта догодио се у последњем кварталу 2023. Тада је вредност тржишта пољопривредног земљишта, односно укупан новчани износ који је прометован кроз купопродају ораница, порастао за 38 одсто у поређењу са истим периодом 2022.