Две векне хлеба за 50 милијарди

Елегантна сала Бриџ клуба Хараре, тик иза Јеврејске школе у предграђу Белведере, јуче је била дупке пуна времешних белих играча на редовној послеподневној партији карата.

„Ми смо добро. Истина, данас је тешко преживети у Зимбабвеу, али ми смо одлучни да останемо и издржимо колико треба. Боб (председник Роберт Мугабе) ће кад-тад морати да оде”, каже за „Политику” Ања Камерун, дугогодишњи председник клуба основаног 1971. године, на врхунцу расистичког режима ондашње Родезије.

„Живети добро” данас је сан за огромну већину од 12 милиона становника Зимбабвеа.

Житница Подсахаре – у време стицања независности 1980. године миљеник Светске банке и ММФ-а, нација са најбољим образовним системом јужно од Сахаре, водећи светски извозник дувана и платине, важни снабдевач ЕУ јунетином – данас је на ивици пуцања.

Контроверзна аграрна реформа почетком миленијума, неиспуњене колонијалне обавезе Велике Британије према новоослобођеном Зимбабвеу, бреме ратних трошкова интервенције у ДР Конгу 1998–2003, нове санкције ЕУ, финансијске репресалије западних кредитора и политика чврсте руке и пркоса Роберта Мугабеа заједнички су допринели трагедији афричке земље-узора из времена антиколонијалне борбе.

У међувремену, национална банка Зимбабвеа у понедељак је пустила у оптицај новчаницу од 50 милијарди зимбабвеанских долара за коју могу да се купе две векне хлеба. Истог дана, полицајци у цивилу ухапсили су недалеко од парламента дилере девиза са штосом најновијих „зимба милијарди”! Мешетари су, касније се испоставило, били службеници банака.

Истовремено, под изговором да водећи опозициони Покрет за демократске промене у суседној Боцвани обучава снаге за државни пуч, зимбабвеанска армија извела је тешко наоружане патроле по свим већим местима, дуж државних друмова и граничних прелаза.

„Пакујем кофере и напуштам Зимбабве на неко време. Овде влада хаос”, вели Ангус Шо, дугогодишњи извештач Асошијетед преса из Зимбабвеа.

Добитник награде АП за извештавање са напетих афричких терена (Сомалија, Руанда, Зимбабве), Шо у јучерашњем разговору за „Политику” истиче да гласине, црна берза и страх данас царују у тој земљи.

„Четири петине становништва је без посла. За зимбабвеанске доларе могу да се купе само новине, поврће и воће и аутобуске карте, све друго наплаћује се у америчким доларима. Живот је овде папрено скуп за све који немају девизе или везе у влади. Лагодно живе још само они који се играју на домаћој берзи или шверцују гориво, храну, цистерне за воду, електрогенераторе, тоалет папир, лекове. Огроман део становништва прехрањује се на ђубриштима, или лови слонове, импалe антилопе и зебре по дивљини да се прехрани. Са друге стране, војска патролира градовима, иако нико званично није увео ванредно стање. У земљи иначе влада велика напетост због неизвесне судбине мучних преговора Мугабеа и опозиције око поделе кључних фотеља у влади националног јединства”, описује стање у тој земљи Ангус Шо.

Вративши се јуче у клупе, зимбабвеански ђаци суочили су се са одлуком владе да одложи почетак школске године за две седмице, са образложењем да учитељи нису обавили све припреме за почетак наставе. „Ако влада учитељима не да плату у америчким доларима, нећемо почети са наставом ни 27. јануара”, поручује унија зимбабвеанских наставника.

Зимбабве је земља у ћорсокаку.