Већи ПДВ не решава проблем

Најављено повећање пореза на додату вредност спада у једну од изнуђених мера текуће економске политике, која није неуобичајена за већину савремених држава али, сама по себи, неће дугорочније решити наш проблем све извеснијих буџетских неравнотежа, изјавио је за наш лист професор др Миладин Ковачевић, додајући да су нама потребни нови и издашнији извори прихода, а не пуко повећање једног од пореза.

Шта нам се може догодити ако се, ипак, посегне за таквим решењем? По мишљењу Ковачевића, ништа друго до оно што и другима – опашће промет, увећаће се утаје пореза (евазија), а већи број предузетника склизнуће у сиву економију. Садашња, горња стопа ПДВ-а од 18 процената, по њему, сасвим је примерена нашим условима. Она ће, како Ковачевић очекује, краткорочно донети неке паре, али дугорочно такав потез није продуктиван.

Шта је решење? Оно, како рече, што одавно знамо, али никако да се за то одлучимо – да започнемо озбиљну реформу свеколике јавне потрошње. Од администрације државе Србије у Београду до најмање општине на југу републике, и то од врха до дна. Мора се највећи део јавних издатака, па и за пензије, рецимо, пренети на друге издашније и стабилније изворе финансирања. Не мора стално порезима да се решава свака оскудица пара у државној каси.

За Стојана Стаменковића, уредника Макроекономских анализа и трендова, повећање ПДВ-а у исти мах значи и раст инфлације. Због тога, како је упозорио, у свим проценама најважнијих параметара за ову годину, он и његов тим стручњака улазе са инфлацијом од око десет одсто, иако се у свим званичним документима оперише са стопом од осам одсто, плус-минус два поена. Ту и остале одлуке из домена пореских закона ваљало би добро одмерити, јер и најављено повећање акциза на гориво, цигарете и алкохол не значи ништа друго него инфлаторно финансирање буџета. Стаменковић сматра да то није ваљан пут за решавање мањка прихода у буџету.

За професора др Јурија Бајеца сама чињеница да Србија с најнижом стопом ПДВ-а у овом крају може донекле значити сасвим довољну провокацију за државу да је повећа за који процентни поен. Он мисли да то никако не би требало да се односи на доњу стопу од осам процената, јер је углавном везана за храну и најосновније животне потребе највећег броја грађана. Поново се, каже, посеже за најједноставнијим и најскупљим начином прибављања буџетских прихода – већим порезима, јер је много теже „јурити” оне који их избегавају или пронаћи неке нове изворе прихода за државну касу. По њему, повећање акциза на гориво, алкохол и донекле на цигарете спада такође у веома „комфорне” мере за фискалне приходе, али и та захватања имају своје границе. Због пада цена сирове нафте, а тиме и горива на нашим пумпама, акциза на деривате тренутно није превелика, али шта ако цена тих енергената крене навише као што је то било половином прошле године. Постаће контрапродуктивна мера. Добро је, каже, што се нико није „сетио” да повећа порезе на плате, јер је то, уз све остале, највећи и најиздашнији канал, али то би нам много умањило конкурентност у региону по трошковима рада.

ПДВ, по Бајецу, треба евентуално повећати једино ако се исцрпе сви други начини за уравнотежење прихода и расхода буџета. Морамо се, коначно, како рече, нечега и одрећи у ово време свеопште финансијске и економске кризе у свету и код нас.