Три сликара на маркама

Традиционално издање поштанских марака на тему "Уметност" Пошта Србије пустила је у оптицај 1. новембра. Ове године први пут серију чине три пригодне поштанске марке. Оне су посвећене јубилејима рођења двојице српских и једне стране сликарке. Марка од 20 динара обележава 175 година од рођења српског књижевника и сликара Ђуре Јакшића (Српска Црња, 1832 – Београд, 1878). Као ниједан уметник у целокупној српској уметности, Јакшић је досегао врхове у два различита рода уметности: књижевности и сликарству.

Његово образовање везано је искључиво за сликарство, а у књижевности је био самоук. Након непотпуне гимназије цртачке школе похађа најпре у Сегедину, затим у Пешти и Великом Бечкереку и то у атељеу Константина Данила. Са прекидима је похађао академије у Бечу и Минхену. Као сликар радио је портрете, иконе и историјске композиције. Најизразитији је представник романтизма у српском сликарству.

Мотив на марки је слика "Одмор после боја" позната и под називом "Караула". Попут још неколико његових слика и ова има свој књижевни предложак, где текст песме помаже разумевању слике. Његова песма "Одмор после боја" из 1875. године говори о петорици стражара који су се окупили око ватре на огњишту испред куле карауле. Ови мотиви приказани су на слици "Одмор после боја", која је настала годину дана након песме. Као књижевник Ђура Јакшић је пре свега творац лирских и родољубивих песама. Поред песама написао је и три драме и око четрдесет приповедака.

Прва марка од 46 динара обележава 150 година рођења Уроша Предића (Орловат, 1857 – Београд 1953), најзначајнијег нашег реалисте уз Пају Јовановића. Ликовну академију завршио је у Бечу где је био и асистент. У Србију се враћа 1885. године и 15 година живи у свом родном месту. У Београду борави од 1907. године. Портретисао је готово све истакнуте личности из политике и културе на преласку из 19. у 20. век. Израдио је и преко 1.000 икона. Без обзира на савремене правце, био је и остао привржен узвишеним начелима и принципима класичне уметности. Најпознатије су његове историјске композиције као што су "Косовска девојка", "Босански бегунци" и "Весела браћа". Мало је наших уметника који су са толико стрпљења и озбиљности радили на мотивима деце попут Уроша Предића. Мотив на марки је слика "Дечак пред излогом" која лепо илуструје овакав однос уметника према теми. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1909. године, а годину дана касније примљен је за редовног члана. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду 1919. године и први његов председник.

Друга марка од 46 динара обележава стогодишњицу рођења мексичке сликарке Фриде Кало (1907 – 1954). Иако хендикепирана и у тешким животним условима, постала је светски позната и цењена сликарка. Као дете је боловала од дечије парализе. Од оца, који је био фотограф и сликар, добила је основно образовање из цртања и сликања. Са 18 година доживела је тешку саобраћајну несрећу након чега је имала 35 операција. Током опоравка Кало се потпуно посветила сликању. Са 22 године удала се за мексичког сликара Дијега Риверу и ова веза оставила је дубок траг у њеном уметничком стварању. Од око 150 слика трећина су аутопортрети, у којима одражава своју психичку патњу. Скоро цели њен сликарски опус одраз је њене унутрашње борбе и стања кроз која је пролазила. На сликама Фриде Кало често преовлађују шокантни прикази бола и патњи. Попут већине мексичких уметника њена дела прожима мексичка народна уметност. На марки је њен аутопортрет из 1945. године.