Лозинка за видео-надзор у Лувру била је – ЛУВР
Можда бисте очекивали да музеј који чува неке од најдрагоценијих артефаката на свету не би штедео новац на сваком аспекту безбедности. Нови извештај након „пљачке века”, међутим, показује да сајбер безбедност најпознатијег музеја на свету, Лувра, чини да већина канцеларијских имејл налога изгледа као Форт Нокс.
Након загонетне грешке, поверљиви документи у које је имао увид француски лист „Либерасион”, показују да је лозинка за видео надзор Лувра била - „ЛУВР“ (LOUVRE). Што је, како је један коментатор на друштвеним мрежама истакао, „у основи, један корак више од лозинке која гласи: ‘лозинка’”, пише Дејли мејл.
Као да то није било довољно лоше, извештај је, такође, открио да је лозинка за приступ другом кључном делу софтвера била „ТАЛЕС“. То можда не звучи као нешто што се може лако погодити, док не сазнате да је софтвер објавила технолошка компанија „Талес”.
Још увек није јасно да ли су ове очигледне слабости допринеле пљачки 18. октобра у којој је украдено 102 милиона долара крунских драгуља усред бела дана.
Безбедносна инфраструктура - тривијална
Ова вест је музеј учинила предметом подсмеха у свету сајбер безбедности, али и на друштвеним мрежама, а један љубитељ технологије се нашалио: „Ако икада будете имали синдром преваранта (импостер сyндроме), само се сетите да је безбедносна лозинка за Лувр била ‘ЛУВР’.“
Ова шокантна открића долазе из низа безбедносних прегледа које је спровела Француска национална агенција за сајбер безбедност (ANSSI) пре више од деценије.
ANSSI је 2014. године позвана да ревидира критичне ИТ системе музеја, који контролишу аларме, контролу приступа и видео надзор. Чак и тада, Лувр је упозорен да би „нападач који успе да преузме контролу над тим системима могао да олакша оштећење или чак крађу уметничких дела“. Преглед је утврдио да је заштита ове критичне инфраструктуре била „тривијална“.
„Системи видео надзора музеја били су заштићени шокантно једноставним лозинкама”, истакао је Џавад Малик, саветник за сајбер безбедност у софтверској фирми КноwБе4, за Дејли мејл. Тиме што су ове лозинке биле исте као име музеја и добављача софтвера, Лувр је отворио врата чак и најосновнијим покушајима хаковања.
„Да ли је ова слабост играла улогу у пљачки још увек се испитује. Али лекција је јасна. Када системи који штите непроцењива културна блага ослањају се на податке које је лако погодити, то није празнина у политици – то је позив, који служи као показатељ да је укупна култура безбедности можда слаба”, додаје Малик.
Застарели Виндоус
Лувр није имао само комично слабе лозинке, већ је музеј користио и застарелу верзију Windows-а. У суштини, све ово је еквивалент сајбер безбедности на нивоу остављања откључаних улазних врата и омогућава хакерима да користе познате пропусте како би добили приступ виталним информацијама.
Није јасно да ли су ови проблеми решени у то време, али каснији извештаји, чак и они из 2025. године, и даље показују велике безбедносне проблеме.
На пример, 2017. године, ANSSI је упозорио да, иако је музеј „до сада релативно поштеђен, више не може игнорисати потенцијалну претњу од напада чије би последице могле да буду драматичне”.
На друштвеним мрежама, љубитељи технологије су се окупили да исмеју безбедносне пропусте Лувра.
Један коментатор на X је написао: „Ако се осећате као да сте лоши у свом послу и да вас то чини депресивним, само узмите у обзир да је, како је открила истрага недавне пљачке, лозинка за приступ систему видео надзора Лувра била ‘Лувр’.“
„Мора да се шалите! Шта мислите под тим да је лозинка за безбедносну камеру Лувра била „Лувр“, питао је један коментатор.
Док је збуњени коментатор питао: „Моја лозинка на послу мора да има око 15 карактера... ******* како је то могуће?“
Други се убацио: „Чак ни Л0увр3!?“
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
