Страшна судбина Весне Вуловић

Бранко Ћопић, велики писац и песник, имао је страх од летења и у једном турбулентном лету он је срочио стихове:

Боже што си на небесима, 
ако се шта деси, 
ти удеси да паднем  
у крило стјуардеси.

Стјуардеса Весна Вуловић је пала са висине 10.000 м, пошто је путнички авион „Јата” наводно случајно погођен ракетом и пао изнад Чехословачке 1972 године. Преживела је божијим чудом само она, Весна Вуловић. 
Модерни медији су од Весне направили светску медијску звезду јер то је и до данас светско чудо. Свевишњи је из њему знаних разлога био неправедан према Весни Вуловић, она је била славна, а остатак живота је провела у страшној трауми. Из тог свог кошмарног живота није могла да нађе излаз. О светском феномену као што је била Весна држава и њена матична фирма „Јат” нису уопште бринули. Отишла је у пензију са 300 марака, што није било довољно за живот и инфостан. Морала је да прода стан у Македонској улици да би вратила дугове и купила гарсоњеру. 
Весна Вуловић (Београд, 3. јануар 1950 – 23. децембар 2016) једина је преживела експлозију авиона, након што је 26. јануара 1972. године бомба пробила пртљажник „Јата” на лету 367, која је разнела ДЦ-9-30 изнад Српске Камењице у Чехословачкој (данашња Чешка).

Југословенске власти су сумњале да су за ово били криви хрватски националисти, али нико никада није ухапшен. Преживела је пошто је била везана за своје седиште у задњем делу авиона који је, после експлозије, остао спојен за тоалете и пао на снегом покривену планину. Двадесетдвогодишња Весна није чак ни била предвиђена за тај лет, била је замењена са другом стјуардесом која се такође звала Весна. Након несреће, Вуловићева је провела дане у коми, а била је хоспитализована неколико месеци. Имала је фрактуру лобање, обе сломљене ноге и три сломљена пршљена, од којих је један био згњечен због чега је остала привремено парализована од појаса надоле.

Проходала је након неколико месеци, после више узастопних операција. Вуловићева се није сећала инцидента. Иако је била спремна да настави посао стјуардесе, „Јат” јој је обезбедио посао за шалтером, јер су осећали да ће њено присуство на летовима привући превише публицитета. Вуловићева је постала славна личност у Југославији, а касније је постала национални херој током седамдесетих година. 
Из „Јата” је отпуштена почетком деведесетих година, након што је учествовала у антивладиним протестима током распада Југославије, али је избегла хапшење јер је влада била забринута због негативног публицитета који би јој донео затвор. Наставила је са радом као демократска активисткиња све до октобарских промена 2000. године. Вуловићева се касније у име Демократске странке залагала за улазак Србије у Европску унију. Своје последње године провела је усамњено, а борила се са кривицом преживелог. Након развода живела је сама у свом стану у Београду, са малом пензијом, све до смрти 2016. године. 
Била је велики љубитељ „Битлса”, Ђорђа Марјановића и Зорана Радмиловића. Једног дана Ђорђе и ја пролазимо поред њене зграде у Македонској улици, кад се појави Весна сва одушевљена што види Ђорђа и позове нас у стан. Причали смо о његовим првим корацима и његовим првим концертима. 
И у једном тренутку Весна каже Ђорђу: „Моја највећа трагедија у животу је била пад авиона са 10.000 м где сам једва остала жива, а моја највећа срећа је што ми је Ђорђе Марјановић дошао у стан да могу да га угостим.”
Кад сам радио емисију о Зорану Радмиловићу, позвао сам је да учествује, била је јако срећна што ће да говори о Зорану као њеном пријатељу и човеку кога је обожавала као уметника. Живела је врло тешко, једва је састављала крај са крајем, ја сам јој помагао, доводио мајсторе да би могла некако да преживи. 
Њено беживотно тело пронашао је машин-бравар пошто се данима није јављала на телефон, па је тај машин-бравар отворио стан. Умрла је у 66. години живота 2016. године.

*Редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа