Хилари: Дипломатија, али и сила

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13.јануара – Наступајућа америчка власт намерава да у односима са светом „обнови глобално вођство” Вашингтона, ојача улогу овдашње дипломатије, а и да јој на располагању остане могућност употребе силе као „последњег средства”. То је данас најавила будућа шефица Стејт департмента, бивша „прва дама”, њујоршка сенаторка Хилари Клинтон (61).

У преслишавању, обавезном пред преузимање високих државничких дужности, у сенатском Комитету за међународне односе, она је, позивајући се на назначену стратегију новоизабраног председника Барака Обаме, нагласила да је Америци потребно „више савезника, а мање непријатеља”. При том је као најважније изазове навела настављену драму на Блиском истоку, окончање ратних дејстава у Ираку, појачавање ефикасности у Авганистану, фронт против тероризма, спречавање Ирана да дође у посед нуклеарног оружја, као и проналажење одговарајућих начина за сарадњу с Русијом, Кином…

Наговестила је проширење међународних веза у „све међузависнијим односима”. Нити Америка може сама да реши кључне светске проблеме, нити они могу да се реше без ње, нагласила је.

У том широком захвату приоритета у два маха је нашла за сходно да помене Балкан. Навела га је као примере успеха коалиције (НАТО) да „заустави етничко чишћење” и потребе за „интелигентном дипломатијом”, не улазећи у детаље.

Кад ју је сенатор Џорџ Војнович (српско-словеначког порекла) запитао како гледа на растући политички утицај Русије као великог извозника гаса западној Европи, Клинтоновој се учинило пригодним да напомене и – Србију.

– „Гаспромова” куповина нафтне компаније у Србији изазвала је извесну забринутост међу Србима: да ли ће зависити од ширих енергетских амбиција Русије, какве год оне биле – рекла је, потврђујући да јој је остало појачано, специфично, интересовање за земљу против које је 1999. војну интервенцију западне алијансе предводила Америка на чијем је челу тада био

њен муж Бил Клинтон.

Била Клинтона није било на сенатском преслишавању Хилари, али је биопочесто помињан. Од будуће шефице дипломатије се, наиме, тражило да додатно увери како његови разгранати међународни аранжмани неће утицати на њене спољнополитичке потезе.

Имајући на уму те околности, као и изборне чарке са супарником који ју је победио, она се учестало позивала на ставове Барака Обаме. Тако је уједно претендовала да покаже да ће „влада ривала” поштовати смернице новоизабраног председника.

Али, група мировњака тражила је и хитне акције па је у паузизаседања уздигла транспаренте захтевајући „обуставу ватре у Гази”. Уз позиве Хилари да се чује и њен глас… У овдашњим, садашњим и будућим, званичним круговима се, међутим, наставља курс подршке Израелу као главном савезнику на Блиском истоку.

Изгледа извесно да ће Сенат без проблема усвојити кандидатуру Хилари за шефа дипломатије. На ту дужност ступила би 20. јануара, када и Обама преузима функцијушефа државе.

М. Пантелић