Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прве бесплатне акције у овој години

Прве бесплатне акције у овој години
Прве бесплатне акције НИС-а

Прве бесплатне акције грађани ће добити у овој години и то ће бити акције НИС-а. Затим ће уследити подела акција „Галенике”, јер се у трећем кварталу очекује и приватизација ове фармацеутске индустрије. Продаја акција „Телекома” одложена је због неповољних услова за трговину акцијама на берзи услед светске финансијске кризе, а почетком фебруара приватизациони саветник би требало да предложи шта је најповољније за ту компанију, изјавио је јуче Небојша Ћирић, државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја, на конференцији за новинаре, чији је учесник била и Весна Џинић, директорка Агенција за приватизацију.

Осим у шест јавних предузећа, која су раније предвиђена за бесплатну поделу акција грађанима који то право нису искористили у досадашњем току приватизације, уследиће подела бесплатних акцијa и у једној или две банке с државним уделом, предузећима која експлоатишу природне ресурсе и у неким предузећима из портфеља Акцијског фонда, најавио је јуче Ћирић.

Он је најавио да ће у овој години почети и уплата новца од продаје акција из Приватизационог регистра на рачуне грађана. Ћирићева процена је да ће грађани добити по 80 до 100 евра од продаје ових акција, а да ће кроз бесплатне акције и новчану накнаду добити укупно око 1.000 евра. То право је стекло око пет милиона грађана, што је за милион више него што се на почетку предвиђало.

Говорећи о завршетку процеса приватизације друштвеног капитала, Весна Џинић је рекла да је до краја прошле године, како је Законом о приватизацији и предвиђено, објављен позив за продају свих неприватизованих друштвених предузећа. У току је 70 тендера, а у поступку аукцијске приватизације је 412 предузећа.

Агенција за приватизацију за протеклих седам година je обавила 5.911 контрола и раскинула 388 уговора о продаји предузећа, што је 20 одсто укупног броја приватизованих предузећа. Што се тиче раскида уговора за „Азотару”, Џинићева је указала и на чињеницу да се пословне околности од тренутка куповине предузећа до окончања уговорних обавеза мењају, и да се уговори раскидају и због тога што купци нису реално могли да предвиде такве околности.

– Литвански конзорцијум је од преузимања фирме у потпуности испоштовао социјални програм, као и део инвестиција, да би тек након тога уследила продаја дела имовине без сагласности Агенције за приватизацију, јер су биланси пословања били испод очекивања. У време куповине „Азотаре” цена гаса је била 270 долара, а сада је 540 долара – рекла је Весна Џинић.

Директорка Агенције за приватизацију рекла је да су могуће олакшице купцима друштвених предузећа због светске економске кризе, али да се неће мењати услови за исплату купопродајне цене.

– Новим прописима је омогућено да се после потписивања купопродајног уговора уплати само 30 одсто уговорене цене за друштвени капитал, а остатак да се исплати у року од пет година, и то ће тако бити до окончања приватизације друштвених предузећа – рекла је Џинићева.

-----------------------------------------------------------

Пословање РТБ-а неће бити угрожено

Државни секретар у Министарству економије Небојша Ћирић изјавио је да Влада Србије неће дозволити да, у условима економске кризе, пословање РТБ Бор буде угрожено, чак и ако не буде купаца за то предузеће.

– Рок за достављање понуда за стратешко партнерство са компанијом РТБ Бор је 31. јануар, међутим, уколико буде било потребе, тај рок ће се продужити. Рударске компаније су погођене кризом не само због отежаних услова финансирања, већ и због драстичног пада цене метала – рекао је Ћирић подсећајући да је за РТБ Бор било заинтересовано 11 компанија, од чега три за целокупни систем РТБ-а, а осам за поједине делове. Активно интересовање тих компанија још постоји, а он очекује да се нека од њих и пријави.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.