Египат жели у атомски клуб

Од нашег сталног дописника
Каиро, новембра – Најава Египта да у блиској будућности планира изградњу четири нуклеарна реактора за производњу електричне енергије довела је до ланчане реакције у арапским земљама. Ка Каиру су одмах окренути рефлектори осталих знатижељника у региону. У слична размишљања увучене су и земље пребогате нафтом, које по дефиницији не оскудевају у енергетским изворима. Аналитичари са зебњом посматрају такав тренд на ионако нестабилном Блиском истоку, где је Иран трн у оку међународне заједнице. Управо због градње нуклеарних постројења.

За сада ниједна арапска земља није стављена на листу Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). У свету тридесет и једна држава поседује нуклеарне реакторе.

Председник Хосни Мубарак је недавно обзнанио да Египат започиње програм градње неколико нуклеарних постројења. Тако ће Каиро практично оживети програм који је замро после чернобилске катастрофе 1986. године. Први реактор од 1.000 мегавата Египат ће градити у Даби на Медитерану, недалеко од  Александрије, најавио је министар енергије Хасан Јунис. После ће доћи још најмање три таква реактора. Египат троши 21.000 мегавата струје, али се очекује утростручавање потрошње у скорој будућности.

Сличне најаве долазе из других арапских земаља. Неке, као Саудијска Арабија и Либија, леже на нафти, али интересовање испољавају и Алжир, Јордан, Јемен…

"Постоји унутрашња политичка димензија овакве одлуке египатског председника који шаље поруку неарапском Техерану да Каиро неће дозволити да Иран буде једина сила у региону која ће контролисати атом", цитиран је у медијима Антоан Басбус, директор  Светског арапског конзерваторијума са седиштем у Паризу.

Египатски званичници понављају да је његов нуклеарни програм искључиво осмишљен због енергетских потреба земље. "Ми нисмо Иран", каже професор за атомску енергију на Каирском универзитету  Абдел Хаким Кандил.

Најаву Египта поздравили су Вашингтон и Европска унија. Комесар ЕУ Бенита Фереро-Валднер наговестила је помоћ да би реактори били безбедни, истакавши да је то оно где лежи снага ЕУ. "Ми добро знамо да је Египат потписник Споразума о неширењу нуклеарног оружја (НПТ), и спремни смо да у том смислу испунимо наше обавезе, подвукла је Валднерова недавно у Каиру.

И док Египат, најмногољуднија арапска земља са 76 милиона становника, и земље сиромашније енергетским ресурсима, као што су  Јордан и Јемен, имају оправдање за градњу атомских постројења, за државе које буквално пливају у нафти оваква одлука није најједноставнија.

Египат и Саудијска Арабија, које претендују на лидерско место у сунитском исламском свету, нису никада криле забринутост због нуклеарних амбиција шиитског Ирана и утицаја Техерана на Ирак. Техеран је већ под санкцијама УН због одбијања да заустави процес обогаћивања уранијума, што се на Западу и у Израелу тумачи као жеља Ирана да се сврста у ред атомских сила у догледно време.

Власти у Ирану демантују да кују ратоборне планове, иако се председник Махмуд Ахмадинежад управо јавно похвалио да је Иран достигао магични циљ од 3.000 центрифуга у обогаћивању уранијума. Оне и даље инсистирају да Иран има право да развија мирнодопски нуклеарни програм и подсећају да је он потписник НПТ-а. Иран је, узгред, један од највећих светских произвођача нафте.

Египћанин Мохамед ел Барадеи, директор ИАЕА, прошлог месеца је изјавио да Агенција нема доказе да је Иран ангажован на стварању атомског оружја. Ова изјава је наљутила Израел, чији је потпредседник владе Шаул Мофаз  јуче у Вашингтону затражио да Барадеи буде смењен. "Његова политика опасна је по светски мир. Забадање главе у песак када је реч о иранском атомском програму требало би да доведе до Барадеиеве смене", саопштио је Мофаз.