Мацут: Србија задовољила све техничке услове за приступање ЕУ

Конференција „Јуроњуз Адрија самит” одржана је јуче у Београду. На отварању овог скупа председница Народне скупшти-- не Ана Брнабић истакла је да је стратешки циљ Србије да постане пуноправна чланица ЕУ, а да је стратешки интерес да читав западни Балкан буде део ЕУ, уз оцену да је то једнако добро и за Србију, регион, али и за саму ЕУ. Брнабићева је на конференцији у Палати „Србија”, чији је циљ отварање платформе за разговор о кључним друштвеним, политичким и економским темама западног Балкана, рекла да тај самит долази у правом тренутку, када се Србија бори за отварање Кластера 3 и указала да је једна од главних ствари које се замерају Србији наратив о ЕУ.

„А оваква конференција служи за промену тог наратива. Стратешки циљ Србије је да постане пуноправна чланица ЕУ и то понављање је постало као политичка флоскула која не значи ништа, а ретко се питамо зашто желимо да будемо део ЕУ и да ли желимо да читав западни Балкан буде део ЕУ”, рекла је Брнабићева и истакла да су три важна разлога због којих Србија треба да постане чланица ЕУ напомињући да је, без обзира на све што се може замерити тој заједници, ЕУ неспорно највећи и најуспешнији мировни пројекат у историји човечанства. „ЕУ је у највећој мери донела најдужи мир и такав мир на европском континенту да је тешко замислити да су државе чланице ЕУ биле смртни непријатељи. Западни Балкан мора да буде део таквог мировног пројекта да би се окренули будућности”, рекла је Брнабићева.

Навела је да су реформе које Србија спроводи на европском путу комплексне и да могу да се сведу у три кључна скупа – владавина права, јавна управа и економија. „Ми често говоримо да их спроводимо зато што је ЕУ то захтевала од нас, али све те реформе су у нашем интересу. Све и да нисмо на путу ка ЕУ, ми бисмо морали због наших грађана да их спроводимо”, казала је Брнабићева. Кад је реч о укупном нивоу страних директних инвестиција у Србији, од 2010. до 2024. било је више од 44 милијарде евра стране директних инвестиција, од чега су државе чланице ЕУ инвестирале више од 24,5 милијарди. Додала је да близу 290.000 људи у Србији запошљавају компаније које долазе из ЕУ, а да компаније које излазе на тржиште ЕУ запошљавају укупно 675.000 радника. Навела је да је од укупног извоза Србије 61,5 одсто у ЕУ, а у регион додатних 15,5 одсто. „Ми смо до те мере повезани с ЕУ да је потпуно јасно да је Србији место у ЕУ, а све друге приче су популизам”, рекла је Ана Брнабић. Нагласила је да Србија интензивно ради на европским интеграцијама и изразила наду да ће у децембру бити отворен Кластер 3, као и да Србија треба да убрза реформе које су, како је рекла, успорене, јер нема националног консензуса о томе да Србија треба да постане део ЕУ. Указала је да је такав консензус постојао у земљама као што су Словенија, Хрватска, Бугарска, Румунија.

„Ми смо изабрали да се и око тога расправљамо јер се европски пут Србије не види као успех државе, већ као успех Александра Вучића и СНС-а, па и они који су декларативно за ЕУ користе сваку прилику да саплету Србију на европском путу. Тога није било у другим земљама”, рекла је Брнабићева. Додала је да такав став треба да се промени ако Србија заиста жели да постане чланица ЕУ, а не да се саплићемо на том путу. „Отварање Кластера 3 је успех Србије, није успех странке на власти и када то будемо гледали на тај начин, онда ћемо моћи да убрзамо реформе”, рекла је Ана Брнабић.

Председник Владе Србије Ђуро Мацут изјавио је да је наша земља веома близу уласку у Европску унију, али да су присутне политичке препреке које то онемогућавају. Премијер је истакао да је наша земља задовољила све техничке услове за приступање Европској унији, али да недостаје одлука земаља чланица како би се то коначно десило. „Мислим да смо заиста најближе него икада да уђемо у ЕУ, јер смо испунили све те неке предуслове. Кроз разне сусрете које сам имао као председник владе, осетио сам да нас сви разумеју, поштују и уважавају”, рекао је Мацут. Оценио је да постоји „окидач” за отварање Кластера 3. На питање да ли Русија користи КиМ како би одржала свој утицај у Србији, Мацут је рекао да су нам Руси традиционални пријатељи који разумеју нашу ситуацију с обзиром на то да су они, како је навео, пролазили кроз разне периоде дезинтеграције и структурног мењања земље која је наступила у последњих неколико деценија. Мацут је, на питање колико је могуће водити политику неувођења санкција Руској Федерацији, одговорио да такву политику сматра изводљивом, али уз усаглашавање с европским партнерима. Навео је да Србија треба да тежи националним интересима наглашавајући да нисмо у прилици да бирамо страну.

Говорећи о актуелној ситуацији с домаћим универзитетима, Мацут је навео да су академске слободе дефинитивно загарантоване. „Постоји апсолутна аутономија универзитета и факултета, постоји цикличност у избору руководећег састава, избору наставника, значи кадрова на факултетима. Уписна политика јесте, да кажем, постављана од стране државе, али елементи спровођења су на страни факултета. Мислим да су академске слободе дефинитивно очуване”, казао је Мацут. Премијер је оценио да постоји покрет самопрозване групе грађана која себе сматра битном и ствари поставља на улици. „Мислим да није у духу академских људи да своје протесте спроводе тако што ће отварати кампове на неким раскрсницама и реметити живот људи. Требало би да разговарамо у академском простору, у простору владе и у министарству”, нагласио је Мацут и оценио да је ситуација с универзитетима, у сваком случају, сада боља.

Министар спољних послова Марко Ђурић нагласио је да је Србија успела да добије препоруку за отварање Кластера 3 и навео да ће у наредним месецима фокус бити на раду с државама чланицама, којима ће бити изнети сви аргументи и разлози због којих је, како је истакао, не само у интересу Србије већ и ЕУ да се пошаље снажан сигнал кроз отварање тог кластера. Ђурић је на панелу „Између истока и запада” рекао да нема дилеме да је у Србији већина за учлањење у ЕУ, а да је наратив о ЕУ и захтев да се он промени „двосмерна улица”. „Ми морамо да радимо и у државама чланицама ЕУ да променимо слику не само у Србији него и у целом региону, јер оно што важи за односе са САД, у једној мери вреди и за односе с ЕУ у глобалу, а то је да многе земље гледају на нас као регион. И ту морамо да радимо на консензусу о лобирању”, рекао је Ђурић.

На питање да ли су АП Косово и Метохија и санкције Русији препрека на путу Србије ка ЕУ, Ђурић је рекао да истраживања „Еуробарометра” и друга релевантна истраживања јавног мњења показују да спремност на проширење није једнозначна и универзална у државама чланицама ЕУ и да је зато важно заједничко представљање региона, који, како је истакао, са 17 милиона становника може да допринесе и европској безбедности, европском расту и европској кохезији. „Ако Европа не буде озбиљно приступила процесу своје консолидације унутрашње, престаће да буде глобални актер”, оценио је Ђурић. На питање да ли очекује да ће се Вашингтон поново активирати у вези с дијалогом Београда и Приштине, Ђурић је рекао да је увек добро када се САД укључе и раде на нормализацији прилика у односима између Београда и Приштине. „Оно што администрација председника Трампа већ сада чини, уз очување америчког војног присуства на КиМ, јесте и слање јасних сигнала да су једнострани потези неприхватљиви”, рекао је Ђурић и подсетио да су САД донеле одлуку о суспензији стратешког дијалога између Приштине и САД.

На конференцији „Јуроњуз Адрија самит” говорио је и генерални директор „Телекома Србија”, који је рекао да та компанија дочекује 2026. са снажном позицијом након кључне аквизиције главног конкурента и истакао да ће фирма ову пословну годину завршити с приходом од 2,2 милијарде евра. „Оперативни профит је 1,2 милијарде евра”, рекао је Лучић и истакао да су изазови у сектору велики, и то због пада прихода телеком оператера, али и високих улагања у оптику и 5Г мрежу. Подсетио је да су европски оператери тим поводом писали председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен. „’Телеком Србија’ је добро одговорио тим изазовима – консолидација домаћег тржишта обезбеђује високу профитабилност наредних 10–15 година”, истакао је Лучић додајући да се компанија шири на тржишта Аустрије, Немачке, Швајцарске и САД.

Додик: Ми стојимо на позицији Србије и поштујемо изабраног председника

Председник СНСД-а рекао је јуче на „Јуроњуз Адрија самиту” поводом разговора са председником Србије Александром Вучићем да је то био „веома користан састанак у складу са досадашњим састанцима Републике Српске и Србије у настојању да обезбедимо за српски народ најбоље могуће, пре свега разумевање глобалних и регионалних питања, а једнако тако и наше међусобне односе држимо на високом нивоу и наравно да сам ја захвалан председнику Србије Александру Вучићу за све досадашње разумевање”. „Неки увек виде да има неких шумова, али то је њихова ствар. Мислим да се ради о одговорним државним политикама Републике Српске и Србије, да би то могло бити угрожено било каквим околностима”, казао је Додик. Поручио је да „ми стојимо на позицији Србије која бира своју демократску власт која треба да буде поштована, као што ми поштујемо изабраног председника, владу и све институције у Србији”. На „Јуроњуз Адрија самиту” амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш рекао је да је став нове америчке администрације, да не жели више да се меша у унутрашња питања других земља, отворио простор за Републику Српску да успостави бољи дијалог са САД.

Вучевић: Дестабилизују нашу земљу да би заокружили причу о КиМ и растурили Српску

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић, изјавио је да Србију дестабилизују они који би желели да се заокружи прича око АП КиМ и који би „да се растури Република Српска” и истакао да су Срби фактор мира и стабилности у региону. „Србија сада не може да не може да се бави питањем КиМ и немамо довољно времена за Бањалуку или Требиње, него се бавимо да ли можемо да прођемо улицом и да ли је данас неко избацио ђаке на улице и ускраћује деци право на школовање”, рекао је Вучевић на панелу „ЕУ и Западни Балнкан”. Нагласио је да се нестабилној ситуацији у Србији радују многи у региону, што потврђују и медији који о томе извештавају. „Погледајте онда те вајне државе чланице ЕУ и НАТО-а где не може да се одржи српско културно вече”, указао је он.

Васиљевићева: Неким медијским власницима порасле политичке амбиције

Саветница председника Србије Сузана Васиљевић изјавила је да политичари и медији не морају да буду пријатељи, али морају да буду партнери, јер и једни и други раде у интересу јавности. Васиљевићева је истакла да борба почиње онда кад власници појединих медијских кућа користе свој медиј у борби за политичке поене.

„Проблем настаје кад им политички апетити порасту и кад почињу своје медијске утицаје да користе за ту борбу. Мислим да смо ми у Србији управо у том проблему због тога што су неким медијским власницима у Србији политичке амбиције порасле и желе своју медијску моћ да искористе за одређене политичке циљеве”, рекла је Васиљевићева на панелу „Медији у политици, политика у медијима”.

Председник Јуроњуза Педро Варгас Давид рекао је да Европа, односно ЕУ, није била правична кад је реч о европском путу Србије и нагласио да нису препознати напори власти у Србији које су улагале како би се земља придружила европској породици. Сматра да ЕУ мора одмах да се прошири на западни Балкан и да у унији неће бити стабилности уколико Србија не буде део тог процеса.