Шта је Хил рекао о Тачију
Некадашњи амерички амбасадор у Србији и Северној Македонији и члан преговарачког тима Ричарда Холбрука, Кристофер Хил, наставио је јуче сведочење на суђењу четворици бивших лидера такозване ОВК у Хагу и изјавио је да је током ратних сукоба на Косову и Метохији крајем деведесетих година било „пуно случајева хапшења и пуштања људи, па и новинара”.
Он је то рекао трећи дан сведочења у поступку против бивших вођа ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, на питање судије о двојици српских новинара који су били ухапшени и заробљени.
„То је искрсавало с времена на време, а ми смо поручивали да не можемо да их подржавамо ако киднапују људе”, рекао је Хил, пренео је Танјуг.
Рекао је и да се често састајао са једним од лидера Албанаца Адемом Демаћијем, коме је помоћник у то време био Албин Курти, и да је Демаћи био веома строг и имао јаке и жестоке ставове према Београду. Како је истакао, било је опште познато да Демаћи није неко са ким би могло да се разговара.
Хил је на суђењу изјавио и да се претпостављало да је главни штаб такозване ОВК био више војно тело које се састојало од команданата локалних подручја, која су се у неком тренутку спојила, као и да не зна ко је у такозваној ОВК био одговоран за осмишљавање политичких циљева.
„Многи су причали као представници ОВК, наш проблем је био да нисмо имали саговорнике са којима смо могли да разговарамо и договарамо се. Питање независности Косова је било парола и сви су износили тај циљ као свој”, рекао је Хил.
Додао је и да је такозвану ОВК видео као групу људи која није била добро организована, док је за Хашима Тачија рекао да је био део „дирекције Главног штаба” и да је са њим могло да се разговара.
По Хилу, саговорници из такозване ОВК, приказујући се боље организованим него што су били, представницима САД слали су поруку: „Ако желите савезника у борби против Срба, ми смо организована војска.”
Судије су цитирале дипломатску депешу из фебруара 1999. у којој Тачи „гарантује” да ће ОВК спровести споразум из Рамбујеа, прецизирајући да је „овлашћен” за то. Док су га испитивале судије, Хил је рекао да су неки амерички званичници у марту 1999. веровали да ће бомбардовање Србије „трајати два дана” и да ће председник Србије Слободан Милошевић потом прихватити споразум из Рамбујеа, пренела је Бета.
Хил није именовао два висока званичника САД који су имали такво уверење, али је рекао да он није имао такав став.
Казао је и да је потписивање споразума из Рамбујеа оборило ставове Слободана Милошевића да са Албанцима ништа не може да се договори. „Концепт у то време је био да се пошаље јасна порука Србима, да им се каже да ће се ово десити, тако да је добро да будете део процеса. Дакле, то је најбољи начин да се заштите интереси Србије и да се буде део овог процеса. Док је Милошевић много, много пута рекао да се Албанци неће сложити и да се никада неће сложити ни око чега, а споразум је заправо оповргао његов став да се Албанци неће сложити ни око чега”, рекао је он.
Албанци су желели да АП КиМ буде независно као републике које су се отцепиле од СФРЈ, додао је јуче Хил.
На претходном сведочењу, које је било пре два дана, Хил је изјавио да никада није сведочио ни пред једним трибуналом за ратне злочине, а да је у овом случају сматрао да је потребно да сведочи износећи, како је навео, оно што зна, пренела је Коха.
Рекао је да је дошао да сведочи да Тачи није починио злочине због којих је притворен.
„Немам разлога да верујем и нисам чуо у то време да је он наређивао такве незаконите активности. И, колико ја разумем, био је притворен на одређени временски период у вези са овим стварима. Дакле, осећао сам се као да је то од мене тражено. Нисам контактирао са људима, људи су контактирали са мном и осећао сам да морам да кажем шта знам о ситуацији”, навео је Хил.
Он је сведочење започео у понедељак, а пред судом је рекао да је његова улога у Рамбујеу била да убеди српску и албанску делегацију да прихвате исти текст којим се тражи пуна аутономија и потом организовање референдума, док би НАТО осигуравао безбедност на Косову и Метохији.
Хил је јуче завршио сведочење, а Тачијева одбрана ће у наставку суђења извести свог шестог сведока.
Више од две године након почетка суђење улази у завршну фазу, а првостепена пресуда се очекује почетком 2026. године.
Предмет се води против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија који су оптужени на основу индивидуалне кривичне одговорности и терете се за злочине против човечности: прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке, као и за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе и затварање, сурово поступање, мучење и убиство.
У оптужници се наводи да су кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду од марта 1998. до септембра 1999. на више места у АП Косову и Метохији, као и у Кукешу и Цахану у северној Албанији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


