Шта Руси добијају дугим ратом у Украјини

Упркос томе што на војишту у Украјини руска војска диктира развој догађаја, и у самој Русији се чују гласови да Специјална војна операција (СВО) предуго траје. Ето, четири године се ратује, фронт се померио „неколико километара”, освајају се нека села, а у Великом отаџбинском рату (Други светски рат на територији СССР-а) за четири године је сломљена Хитлерова војска!

Кад је избио рат многи су, поготово на Западу, предсказивали брз слом Украјине. Најављивали су, чак и војни стручњаци, да ће бити нешто попут руске војне интервенције у Грузији 2008. Да ли рат у Украјини показује да руска армија није моћна како се претпостављало?

Испушта се из вида да председник Владимир Путин, као врховни командант Оружаних снага Руске Федерације, нити било ко од његових војних стратега, ниједном није изустио колико ће да траје рат. Од првог дана је наглашавао да ће „СВО да траје онолико колико буде било потребно”. Чак је и објашњавао да неће да каже ни кад очекује пад неке украјинске „неосвојиве тврђаве”, како је Зеленски представљао вароши за које су се водиле крваве борбе, да руски војници не би журили да то и остваре, јер би онда било већих губитака.

Међутим, губитака има. Они јесу неупоредиво мањи од украјинских, али и руски војници полажу своје животе. А крај рата се не назире и поред многобројних покушаја, мање или више искрених, да се успостави мир и стави тачка на погибије не само војника, него и цивила, да се престане с разарањима...

Има мишљења, и то оних чија се реч цени у Русији, да Путину није одговарала брза победа у Украјини. Звучи невероватно, али има логике у њиховом виђењу.

Први је такву мисао изнео још у првој ратној години, у октобру 2022, Михаил Леонидович Хазин. Он је економиста, али је завршио механичко-математички факултет. Објавио је, с Андрејем Кобјаковом, још 2003. књигу „Сумрак америчког долара и крај пакс американе”, у којој се тврди да после 2020. САД, наравно, неће да пропадну, али неће бити оно што су биле, мада ће владавина долара да оде у прошлост. До тих закључака дошли су истражујући банкрот руске државе 1998. и видели да и најмоћнија држава на свету иде тим путем, што нико не може да се спречи.

По његовом мишљењу од пре три године, захваљујући СВО у Украјини настала је могућност да се говори о новом светском поретку. Због тога, казао је Хазин на радију „Говорит Москва”, Кијев није уништен за кратко време. То је образложио тиме да је Путинов главни задатак био да спречи „сувише јаку” победу у Украјини:

„Да је брзо победио, у том случају би постојала опасност да се све западне силе уједине против Русије”. Још тада је истицао да о САД не може да се говори као о јединственој земљи, јер у њој постоје две међусобно супротстављене политичке снаге. „Путин није хтео да се те две разнородне снаге уједине против Русије”. Штавише, тврдио је Хазин, чим је постало јасно да оне не могу да се слију у једну, „почело је оно што је почело у Украјини”.

Јаков Јосифович Кедми (до 1978. Казаков) био је на челу специјалне службе „Натив” (1992–1999), која је, како се процењује, у његово време око милион Јевреја преселила у Израел из Источне Европе, највише из Совјетског Савеза (одакле се он иселио 1969). Кад су Египат и Сирија у октобру 1973. напали Израел учествовао је у најкрвавијим борбама као обавештајац у тенковском батаљону, чији је командант био Ехуд Барак, касније председник израелске владе. Сматра се да му је то познанство и отворило пут у врхове јеврејске државе. Оставку је дао у време прве владавине Бенјамина Нетанјахуа, с којим још од тада није у добрим односима.

Недавно је белоруској агенцији Белта изнео став да је Путин, по свему судећи, изабрао тактику исцрпљивања Европе, пошто ЕУ финансира Украјину. По његовом мишљењу, то је одмерен и хладан прорачун да је за Русију делотворније да полако „дави” украјинску војску уништавајући њену живу силу и технику, а такође и да противник троши финансијска средства на рат, него да брзо продре на нове територије, што би на Западу изазвало дубљу бригу, па би се ујединио у пружању много веће помоћи Кијеву. Тада би за Америку главни проблем постала Русија (због успеха у Украјини), уместо Кине (због Тајвана). Поред тога, тврди Кедми, иначе рођени Московљанин, одустајање од брзе победе у Украјини омогућава Русији да штеди људе и технику. А победа ће, по његовом закључку, ионако да припадне Русији због несразмерне разлике у економском и војном потенцијалу зараћених земаља.

Не разарају територију коју виде као своју

Више је разлога који не иду у прилог Русији да брзо заврши рат с Украјином. То се не би могло без много већег разарања територије коју Руси виде као своју, па би њена обнова била много скупа. Затим, да је Русија муњевито остварила своје ратне циљеве, у присаједињеним областима би остало много оних који су ратовали против ње. То значи да би у руској позадини вероватно било мноштво непријатеља који би могли да пређу на герилско или партизанско ратовање, а Украјинци успешно изводе саботаже и атентате чак и у самој Москви и на Далеком истоку, а камоли на подручјима која сматрају окупираним.