Нема разлога да идемо у пензију после 65. године

Сваки пут кад се у јавности по- мену пензије, највећи број рад носпособних одмах пита да ли ће се померати старосна граница. И да нећемо ваљда још старији у пензију, односно после 65. године, када се изједначе године старости и за мушкарце и за жене. Ако је за утеху – неће. Бар како ствари сада стоје, јер се држави не испати дужи радни стаж.

Управо је то на представљању „Модела старења Србије”, које су заједно радили Министарство финансија, Министарство рада, Фискални савет, ГИЗ, уз подршку Владе Немачке и ПИО фонд,

потврдио Ален Бучић, стручњак за пензијска питања.

– Модел старења с пројекцијом до 2070. године показује да се држави не исплати да продужава године рада и помера одлазак у пензију. Уколико би се померала старосна граница, пензионерима би расла пензија, али би држава за њих морала да издваја више новца. Трошкови би расли и када би се пензије усклађивале само с растом зарада. Ако би се повећавала старосна граница, то не би довело до знатних уштеда у смислу смањења расхода за пензије због специфичне формуле. Када би дошло до повећања услова за пензију, то би довело до смањења броја нових корисника. Смањили би се расходи за пензионере, али би се пензије чешће усклађивале само с растом плата. Просечна пензија била би већа”, објашњава Бучић.

Свака промена пензијског система, међутим, подразумева шири друштвени дијалог и договор.

Оно што је извесно јесте да ће просечна пензија расти брже од инфлације и куповна моћ пензионера ће бити већа. Стандард би требало да буде виши. Раст куповне моћи просечне пензије биће 153 одсто, али будуће принадлежности неће се приближити примањима запослених. Тренутно просечна пензија износи 50.706 динара и чини 46,5 одсто просечне нето плате. Већ 2030. могла би да износи близу 71.000 динара, и то ће бити 43,1 одсто просечне нето плате. Садашња рачуница каже да ће у 2070. години просечна пензија стићи до 343.025 динара, али да ће њено учешће у просечној заради и тада бити ниско – 38,6 одсто.

У перспективи, број осигураника требало би смањити са 2,8 милиона у 2025. на око 2,2 милиона до 2070, а исто тако број корисника пензија требало би благо да падне – са 1,6 милиона у 2025. на око 1,5 милиона до 2070. године. Кад је реч о броју пензионера према врсти пензије, очекује се да ће се број корисника старосне пензије у пројекционом периоду благо повећати, са 1,11 на 1,18 милиона, док би број корисника инвалидске пензије требало знатније да падне, са 225.000 на 158.000, према крају пројекционог периода. Такав пад, појаснио је Бучић, произлази из строжих услова за остваривање права на инвалидску пензију и трендова из последњих 10 до 15 година, где се види да је број корисника инвалидске пензије у континуираном паду. Додао је да се смањује и број корисника породичне пензије, и то знатно у претходних 10 до 15 година, а очекује се да ће се такав тренд наставити.

– У структури укупних прихода највеће учешће је од доприноса за пензијско осигурање, где се планира благо повећање у наредним годинама на око 9,6 одсто БДП-а, и до краја пројекционог периода релативно су константни, што је у складу и с методологијом Европске комисије, где по правилу кретање прихода од доприноса треба да буде у високој корелацији с кретањем БДП-а, тако то учешће не би требало знатније да се мења кроз време. Трансфери из буџета сада износе 2,6 одсто БДП-а, и требало би постепено да се смањују на око два одсто према крају пројекционог периода, а део трансфера из буџета који се односи на финансирање расхода за пензије требало би да се смањује са 0,9 одсто на око 0,4 одсто према крају пројекционог периода – рекао је.

Добро је што у пензијском систему Србије постоји врло висока покривеност расхода за пензије приходима од доприноса, јер се више од 90 одсто укупних расхода за пензије финансира доприносима и очекује се повећање стопе покривености до око 96 одсто према крају пројекционог периода.

Према речима Бучића, пројекат је рађен у циљу подршке наставку успешне сарадње између Србије и Међународног монетарног фонда, где је било договорено да се уради анализа пензијског система која ће обрадити и дугорочну фискалну одрживост пензијског система и способност система да обезбеди адекватан живот за будуће генерације пензионера, узимајући у обзир старење становништва и утицај таквог старења на фискални оквир и средства која се у будућности могу из државног буџета издвајати да би се финансирале будуће пензије.