Истина о РЕМ-у, РТС-у и Н1-Нова

Поступци избора чланова Савета РЕМ-а чисти су као суза, транспарентни, инклузивни, што потврђују председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат и опозиционе НВО. Србија је искрено посвећена евроинтеграцијама. Ми из СНС-а, заједно с председницом скупштине, паузирали смо цео поступак у јулу, да бисмо пружили прилику опозицији и НВО да се врате у поступак. Постигли смо компромис. Били смо асертивни и помирљиви, јер како рече председник Вучић, ово није ни фашистичка ни комунистичка земља. Ово је држава у којој владају и меритократија и демократија. 
Одговорно тврдим да већина медија припада опозицији или јој је наклоњена, на челу с диносаурусом РТС-ом. РТС је опозициони медиј, наклоњен тајкуну од 619 милиона евра. Друга опозиционо-блокадерска клика жели да од „Мултиком” тајкуна преузме РТС, да би они извлачили новац из РТС-а, уместо тајкуна од 619 милиона евра. Фирме „Мултиком” тајкуна послују с РТС-ом пуних 25 година. То је потврдио и председник Управног одбора РТС-а Бранко Кланшчек, који је 2. децембра 2024. поднео кривичну пријаву против директора РТС-а Драгана Бујошевића због фиктивних уговора с фирмама чији је власник тајкун од 619 милиона евра. Кланшчек тврди да је РТС незаконито фактурисао емитоване садржаје маркетиншких агенција „Дајрект медија” ДОО Београд и „Медија пул” ДОО Београд, на основу уговора који не постоје и да је РТС-у нанета штета од девет милиона евра.
Опозиција, блокадери, Н1 и НоваС, желе да преко РЕМ-а контролишу све медије, као начин да се домогну власти без избора. Опозиција стално напада РЕМ, прогања чланове Савета РЕМ-а, и меша се у рад независног регулаторног тела, као део кампање, с циљем да се РЕМ примора да додели националне фреквенције луксембуршким ТВ Н1 и НоваС. 
Да су медијске слободе у Србији највеће у Европи, сведочи то што у Србији дуже од 10 година постоје и раде, мимо закона, медији регистровани у Луксембургу. Ове две телевизије годинама брутално крше Закон о електронским медијима и Закон о оглашавању. ТВ Н1 и ТВ НоваС, да би избегле надлежност српског регулатора РЕМ, лажно се представљају као прекограничне телевизије, чиме избегавају све законске обавезе. Од безакоња ТВ Н1 и ТВ НоваС не можете добити заштиту суда и не можете поднети представку повереници за заштиту равноправности или заштитнику грађана. 
Такође НоваС не признаје Савет за штампу, па се ни тој организацији не можете жалити на незаконит и непрофесионалан рад ТВ НоваС. Према подацима Мониторинга медија, које је објавио РЕМ, од 1. новембра 2023. до 14. децембра 2023. о изборној кампањи 2023, извештавање Н1 о Вучићу и СНС-у било је 83,12 одсто негативно, неутрално 12,92 одсто, а позитивно само 4,19 одсто. Извештавање НоваС било је 76,28 одсто негативно, 12,28 одсто неутрално, 11,44 одсто позитивно. Анализа изборног програма телевизија Н1 и Нова С, открива очигледан и систематски приступ у представљању Александра Вучића и СНС-а искључиво у негативном светлу. Вучић и СНС, за које гласа више од два милиона људи, СНС који има рејтинг од 49 одсто, Вучић рејтинг од 60 одсто, изложени су говору мржње и дехуманизацији са Н1 и НоваС, сваког дана, током десет година – најмање четири сата сваког дана на Н1 и најмање четири сата дневно на НоваС. О овој кампањи и говору мржње који трају 10 година ЕУ и ОЕБС ћуте. ЕУ и ОЕБС у Србији штите и помињу само антисрпске медије, а 50 напада на новинаре Информера у последњих 12 месеци не виде. 
О томе чему су изложени чланови Савета РЕМ најбоље сведочи низ претњи претходном Савету РЕМ, где се истиче претећи, огроман нацистички графит који је 2022. два пута био исцртан на улазу зграде у којој станује бивши заменик председника Савета РЕМ-а Милорад Вукашиновић с породицом. Полиција је утврдила да је кукасте крстове исцртавао припадник једне опозиционе странке. Годинама траје сатанизовање госпође Оливере Зекић, бивше председнице Савета РЕМ-а. Бивши председник НУНС-а је у „Данасу” 6. марта 2018. написао: „Зекићева, фатална саветница свеколиког политичког шљама… посао који обављају ку..е, сматрам далеко часнијим и чистијим од радњи које обављају она и њен партнер.” Нико из опозиције, НВО и њихових медија није осудио ово насиље над члановима Савета РЕМ-а. 
Колико су РТС и Н1-Нова испод европских стандарда, најбоље сведочи недавни скандал јавног сервиса Би-Би-Си у Лондону. Генерални директор Би-Би-Сија Тим Дејви и извршна директорка вести Дебора Тернес поднели су оставке након што је откривено да је Би-Би-Си непрофесионално и злонамерно манипулисао говорима америчког председника Доналда Трампа. За разлику од Би-Би-Сија, у Србији нема оставки за много веће скандале на РТС-у или на ТВ Н1 и ТВ НоваС. 
Уредник РТС-а, блокадер Иван Плавшић, 4. новембра, представљајући се као уредник РТС-а, вређао је грађане окупљене на платоу испред Народне скупштине речима: „Дабогда вам поцркала деца, имали рак сви у кући, сви до једнога, стоко, стоко непросвећена, ђубрад једна, бићете развлачени.” Овај скандал је много већи од оног на Би-Би-Сију, али нико из РТС-а није поднео оставку, нити је Плавшић смењен. За разлику од Би-Би-Сија, медији попут Н1 и НоваС, годинама свесно објављују лажне вести, лажне афере и дехуманизују председника Србије Александра Вучића, његову породицу и друге неистомишљенике. Тако су Н1 и НоваС 16. августа 2025. лансирали лажну вест да је полиција претукла и убила дечака у Ваљеву, да је полиција 15. августа 2025. претукла студенткињу Николину, да је полиција 14. октобра 2025. киднаповала, мучила и претукла студенткињу Ању Пушковић. Ања Пушковић је то демантовала. Све три вести су потпуна лаж – није се догодило – измислили су. Нико на Н1 и НоваС није поднео оставку.
Све што раде опозиција и блокадери одавно је прешло границе разумног неслагања и зашло у подручје патологије. Последњих 12 месеци показало је да је демократија у Србији преживела оно што већина демократија у свету не би преживела. Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан. У Србији, цео народ има глас и има ко да чује тај глас.

 *Народни посланик и члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа