Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Оцена је Фискалног савета да је планирање јавних прихода, пре свега пореских прихода, урађено коректно и реалистично

Председник Фискалног савета: Предложени буџет за 2026. фискално и макроекономски одржив

Предлогом буџета за 2026. годину први пут после дужег низа година предвиђено нешто озбиљније смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у
Председник Фискалног савета: Предложени буџет за 2026. фискално и макроекономски одржив
Синиша Мали: FOTO TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ

Председник Фискалног савета Србије Благоје Пауновић изјавио је данас да је предложени буџет за 2026. годину фискално и макроекономски одржив.

Он је на јавном слушању представљања буџета у Скупштини Србије који је организовао Одбор за финансије, рекао да су кредибилно планирани укупни приходи и расходи, уколико не буде, како је напоменуо, непланираних промена политика током наредне године.

"Предложени буџет за 2026. годину не само да враћа посебна фискална правила, већ и тренутно суспендована општа правила, јер она прописују да фискални дефицит не сме прећи 3,0 одсто БДП-а, уколико је јавни дуг испод 45 одсто БДП-а. Када је реч о расходима буџета, они су планирани у складу са пројектованим кретањем прихода, што је и омогућило да се задржи фискални дефицит на нивоу 3,0 одсто, односно на нивоу који се очекује да ће бити и ове године", рекао је он.

Према његовим речима, оцена је Фискалног савета да је планирање јавних прихода, пре свега пореских прихода, урађено коректно и реалистично. 

Истакао је да је предлогом буџета за 2026. годину први пут после дужег низа година предвиђено нешто озбиљније смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у, али да је важно истаћи да и поред овог умањења јавне инвестиције у Србији остају међу највећим у Европи.

"Зато ово смањење учешћа јавних инвестиција у БДП-у не треба схватити драматично, нити да је то неки озбиљни индикатор нарушавања развојног тренда", оценио је Пауновић.

Према његовим речима, дефицит од 3,0 одсто одговара трендовима у Европској унији и сасвим је у складу са општим и посебним фискалним правилима. 

Он омогућава да се јавни дуг постепено смањује, а када се пореди висина јавног дуга у Србији са другим земљама, може се констатовати да је значајно мање учешће јавног дуга у Србији. 

"Учешће од 45 одсто у БДП-у је знатно мање него што је то у просеку за ЕУ, где износи 83 одсто, а сада већ и значајно мање у односу на просек земаља Централне и Источне Европе, где је то учешће нешто изнад 50 одсто", нагласио је Пауновић.

Додао је да ће и поред номиналног повећања јавног дуга током 2026. године лагано опадати његово учешће у БДП-у и то са 45 одсто колико се очекује да ће бити на крају ове године на 44,5 одсто колико се очекује да ће бити крајем 2026. године.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.