Нове дебате о веге бургеру

У Европској унији тренутно се поново нашироко расправља о називима замена за месо биљног порекла па и разматра забрана одређених назива, попут кобасица или бургера, за вегетаријанске или веганске производе.

Док љубитељи меса нерадо прихватају нове веганске имитације и противе се таквим називима, што подржава и јак лоби месне индустрије, Ирина Попеску из тима за храну најутицајније европске потрошачке организације БЕУЦ каже да највећи број потрошача није збуњен, те би дебата требало да се усмери ка томе да сва паковања хране имају јасне информације и поуздане етикете.

Вегетаријански бургери и кобасице, веганска туна и сви други називи биљних замена производа животињског порекла били су последњих година тема расправе на нивоу ЕУ, али у појединачним државама чланицама, наводи се у извештају ове организације и истиче да је дискусија недавно поново покренута у Савету ЕУ, Европском парламенту и Европској комисији.

– Постоји забринутост оних који доносе одлуке да су купци збуњени око ових термина. Наши подаци говоре да нису – истиче Попеску. Много више забрињава то што је исхрана становништва ЕУ значајно неусклађена са смерницама за здраву исхрану. Око 80 одсто Европљана не једе довољно интегралних житарица, махунарки, воћа и поврћа. Све то су, како се истиче, кључни покретачи кардиоваскуларних болести, рака, дијабетеса и болести бубрега. Прелазак на здравију биљну исхрану – богату поврћем, воћем, махунаркама, орашастим плодовима и интегралним житарицама – може имати позитиван утицај на људско здравље.

– Вегетаријански бургери и слични производи све су популарнији код потрошача који покушавају да побољшају своју исхрану. Али и код оних који желе да испробају нове производе поред традиционалнијих извора биљних протеина као што су сочиво или леблебије. Привлачност ових замена зависи од тога да ли су лако препознатљиве за потрошаче, приступачне, доступне и рекламиране – наводи се у извештају БЕУЦ-а и наглашава да сви фактори који утичу на наш избор хране, свесно или несвесно – усмеравају наше изборе ка мање здравој и одрживој храни.

Истраживања потрошачких организација потврђују да већина потрошача није збуњена овим терминима. Анкета БЕУЦ-а из 2020. године показала је да већина потрошача (око 70 одсто) није забринута због назива вегетаријански „бургер” или „кобасица”, све док се производи јасно могу препознати као вегетаријански/вегански. Око 42 одсто испитаника рекло је да би ови називи требало да буду дозвољени под условом да су производи јасно означени као вегетаријански, а њих 26,2 одсто не види никакав проблем са коришћењем таквих назива. Око 11 одсто купаца није имало никакво мишљење о овој теми.

Европски парламент је 2020. године одбио предлог о ограничавању употребе назива „месо” за производе биљног порекла. Четири године касније, Суд правде ЕУ пресудио је да државе чланице не могу да забрањују употребу назива меса за производе биљног порекла, осим ако нису усвојиле законски шта дефинише, на пример, „кобасицу” или „пљескавицу” да би могла да има тај назив.

– Утврђивање дефиниција ЕУ донело би мало користи потрошачима, ризикује стварање непотребних баријера на јединственом тржишту. Пресуда Суда правде такође је признала да је важеће законодавство довољно за заштиту и информисање потрошача. Занимљиво јесте и то да креатори политике често воде ову дебату у име заштите потрошача, али да углавном нису консултовали потрошачке организације о том питању – наводи БЕУЦ.

Посебно се истиче да је потрошња биљних замена за производе од меса и морских плодова порасла пет пута од 2011. године, што указује да потрошачи свесно бирају да их укључе у своју исхрану.

Због тога је много важније да етикете на храни буду поуздане и да не буду обмањујуће за потрошаче било кроз илустрације, дизајн амбалаже или текст, укључујући здравствене и нутритивне тврдње, без обзира на врсту производа.

У том смислу БЕУЦ поручује да организације потрошача могу да пруже смернице о томе шта потрошачи заиста очекују.