Скупо је бити талентован

Лепо је прочитати да су наши ђаци освојили награде на неком међународном такмичењу, да имамо студенте стипендисте познатих страних факултета, да даровита омладина с великим успехом одмерава знање и вештине с вршњацима из целог света. Нема поноснијих од њихових родитеља и наставника, али од уобичајеног школског градива до медаље за најбоље пут није ни лак, ни јефтин.

Колики су уобичајени издаци музичких талената, на пример, испричао нам је отац четрнаестогодишње виолинисткиње који је желео да остане анониман. Његова кћерка је ученица другог разреда средње музичке школе и осмог разреда основне школе, а до сада је освојила четири награде на међународним такмичењима, пет првих награда на републичким надметањима и многа друга признања. Да би се такмичила ван граница наше земље, родитељи морају да јој обезбеде добар инструмент – њена половна виолина коју ће ускоро морати да замени кошта 5.000 евра, а да би њено музицирање чули врхунски стручњаци који раде са оваквом децом родитељи треба да плате 30 евра за аудицију код професора, који у Србији гостује свега неколико дана, и 50 евра за час. За такмичења ван граница наше земље, општина, град, или нека друга установа најчешће плате пут, али мама и тата треба да се побрину за смештај и храну, као и да плате професору који је води дневницу и трошкове пута. Свако путовање, тако, родитеље кошта више од 1.000 евра.

Весна Рапаић, професор физике у београдској Математичкој гимназији, објашњава да професори који прате своје ђаке на путовањима, за разлику од оних који иду са њима на екскурзије, на пример, не добијају дневнице за то и да њихов пут финансира неки спонзор, ако успеју да га нађу. У Министарству просвете објашњавају да није предвиђено да они плаћају дневнице професорима и да се за њих најчешће побрине сама школа. Министарство просвете плаћа пут ученицима који учествују на такмичењима која су предвиђена њиховим календаром, републичким и међународним. Многа надметања ђака музичких школа нису у том календару, па се зато за њих пут не плаћа.

Даровита деца се надају стипендијама и новчаним наградама које би мало растеретиле кућни буџет, а многима од њих омогућиле да остваре још боље резултате. Једини пут да то учине, за сада, јесте учествовање на различитим конкурсима надлежних министарстава, првенствено Фонда за младе таленте при Министарству омладине и спорта. Некада је, ипак, неизвесно како ће проћи на том конкурсу. Талентована виолинисткиња с почетка текста и даровити ученик Математичке гимназије који је освојио медаљу на међународној математичкој олимпијади накнадно су изостављени са листе добитника новчане награде Фонда за младе таленте за постигнути успех на међународним такмичењима јер су награде освојили као ученици основне школе.

– Постојећа одлука владе искључиво се односи на награђивање ученика средњих школа и студената, па нисмо могли да наградимо ученике основне школе, јер би то било директно кршење одлуке владе. Постоји друга могућност – да се млади таленти који су заиста изузетни награде по конкурсу који ће бити расписан у наредних месец дана. Било је и неких пропуста у администрацији Фонда, како због обима посла, тако и због непажње – објашњава за наш лист Снежана Самарџић-Марковић, министарка омладине и спорта и председница Фонда за младе таленте.

Од када је у надлежности Министарства омладине и спорта, од августа прошле године, Фонд за младе таленте расписао је и комплетирао још два конкурса за помоћ и подршку даровитим ученицима и студентима. На конкурс за стипендирање 500 најбољих студената који су се уписали на основне и последипломске студије на универзитетима земаља Европске уније јавио се свега 241 кандидат, а додељена је 91 стипендија. Чланови организације „Европа нема алтернативу” изјавили су тада да су услови да кандидат мора да има просечну оцену са студија најмање 8,5 и да нема више од 26 година ако жели да упише мастер ограничили многе да добију стипендије. Други конкурс за стипендирање до 1.000 најбољих студената, не даје, за сада, могућност да се на њега могу пријавити и академци који су на мастер студијама, али, како најављује министарка, то би се могло променити.

– Када су расписани конкурси, нико није имао примедби на услове – ни „Европа нема алтернативу”, нити било ко други. Примедбе су се појавиле тек касније, када су објављени спискови добитника. Фонд се у свом раду искључиво водио одлуком владе о оснивању Фонда, у којој су и прецизирани основни услови и критеријуми. На основу те одлуке су и расписивани конкурси. Наравно да Фонд сматра да треба даље унапредити рад и предложићемо влади измену и допуну одлуке, како би се могли стипендирати и мастери – наводи Самарџић-Марковић.

-----------------------------------------------------------

Више новца за најбоље ђаке

Министарка најављује да у наредна два месеца треба да се објаве два конкурса – за доделу награда за успехе на такмичењима у 2008. години и за младе таленте који испољавају изузетна постигнућа.

– Конкурс за студије у Европи ове године биће расписан много раније и очекујемо већи број пријава него на претходном. Такође ће део средстава бити опредељен за стручну праксу и студијске боравке и наравно поново ћемо расписати и конкурс за студенте завршних година у Србији. Без обзира на то што је буџет за 2009. рестриктиван, влада је, сматрајући веома важним подстицање младих талената, определила 500 милиона у буџету за рад Фонда за младе таленте, што је повећање од 25 одсто у односу на прошлогодишњи буџет – каже министарка Самарџић-Марковић истичући да је до сада око 1.500 младих добило њихове стипендије или награде.