Дечак који је задивио Вајмар

Четрнаестогодишњи Лука Радовановић осми разред завршава ванредно у београдској Oсновној школи „Стеван Синђелић”, јер је, како кажу у школи, изузетан музички таленат.

– Где год оде освоји први награду. Виртуоз је на гитари. Нажалост, нема подршку државе. Његова породица није много имућна, па неће моћи да настави музичко образовање у иностранству. А позива има. Многи чувени професори у свету желели би Луку да виде у својој класи – објашњава за наш лист Миљана Којић, професор музичке културе у „Синђелићу”.

Према речима Лукине мајке Драгане, школа му је изашла у сусрет тако што му је омогућила да због турнеја, такмичења и припрема за упис у средњу музичку ванредно заврши осми разред, а општина Звездара сваки пут издвоји новац и омогући Луки да оде на такмичење. И два пута је град Београд њеном сину платио авионску карту.

– И нико нам више није помогао. Обраћала сам се на многе адресе. Увек сам добијала исти одговор, да им је драго што имам тако даровито дете, да му желе успех и све најбоље, али да тренутно нису у могућности да нам помогну. Зато смо одлучили да Лука музичку академију учи овде, иако је имао позиве из Линца и Вајмара, града познатог у свету по томе што је открио и ишколовао велике музичке таленте. Имам и кћерку Јелену коју такође треба да изведем на пут. Све што смо имали и могли до сада смо продали, како бисмо Луки омогућили да оде бар на нека међународна такмичења – прича за „Политику” Лукина мама.

Лука сада завршава нижу музичку школу „Мокрањац” у класи професорке Адријане Кошутић. И већ је обасут многим признањима. На Европском првенству 2007. године у Вајмару освојио је друго место, док је те исте године у Београду на „Гитар арт” фестивалу однео прву награду. Прву награду, по броју бодова, освојио је и на чувеном такмичењу у немачком граду Фелберту. Ту је добио и најпозитивније критике од најчувенијих гитариста света. Добио је изузетне препоруке и од професора са наше музичке академије. И 2006. и 2008. је био први на републичком такмичењу, док је 2007. и 2008. добио прву награду на интернационалном „Гитар” фестивалу у Никшићу. И на фестивалу у Сплиту 2008. био је најбољи.

Ни на једно то такмичење не може се отићи без 2.000 евра. Лука, пошто је малолетан, мора да има пратњу. Тако са њим увек иде мама. Дакле, дупли путни и смештајни трошкови, исхрана, уплата котизације за учествовање на такмичењу и за похађање мастер часове код чувених професора.

– Тужно би било да се, рецимо, врати из Вајмара, а да није био ни на једном мастер часу. На тим часовима су са њим радили различити мајстори гитаре – казује Драгана.

Према Лукиним речима, то су врло корисни часови, јер од сваког професора може се друго „покупити”. Они су веома отворени. „Директно кажу шта је добро, шта није, које композиције ти више леже да свираш, на чему још треба да порадиш. Ако сматрају да неко није даровит, не либе се то ни да му кажу у лице.”

– У Вајмару су професори пријатнији него код нас. Лепше се некако опходе према ђацима и студентима. Млади тамо имају боље инструменте, добијају стипендије, финансирана су им путовања, наступи на такмичењима. Све је системски решено, што у Србији није случај. Тамо се и вежба интензивније – прича Лука који иначе вежба шест до осам сати дневно.

Лука је, кажу и професори и другари, сасвим обичан четрнаестогодишњак. Живи на Коњарнику, велики је другар. Све стиже. Иде и у играонице, не пропушта екскурзије, као ни журке, нити рођендане. Са друговима рекреативно игра фудбал, кошарку.