Милијарда долара за грехе педофила

Да би открила како католички свештеници реагују на могуће случајеве педофилије, једна италијанска телевизијска новинарка послужила се лукавством. Ушла је у исповедаонице десетине цркава на северу Италије и испричала свима исту, али измишљену, причу тражећи савет који је тајно снимала. "Мајка сам синчића који иде у четврти разред основне школе. Недавно сам приметила да наш жупник показују посебну наклоност према мом сину...".
Седам од десет на овај начин испитаних свештеника саветовало је "мајку" да о овоме не прича свом мужу, али и да не пријављује полицији или судским органима, већ да о свему обавести одговорне у црквеној хијерархији или одређеног свештеника који је "15 година радио у затвору, па зна такве ситуације". А неки су јој предлагали да о свему обавести бискупове сараднике.

Упркос овоме што је италијанска јавност чула, али и открићу да је Римокатоличка црква у Америци платила милијарду долара за заташкавање грехова свештеника који су некажњено годинама сексуално злостављали децу, РАИ није у мају ове године због жестоког притиска деснице емитовао контроверзни Би-Би-Сијев документарац под називом "Сексуални злочини и Ватикан".

Према извештајима из САД, у тој земљи је укупно 4.500 свештеника силовало или сексуално злостављало децу током последњих 40 година.

Материјалне последице изнела је римска "Република": само у САД Католичка црква је жртвама исплатила одштету између 350 милиона (колико признаје курија) и милијарду долара (колико тврде адвокати жртава), сабирајући судске пресуде и вансудске нагодбе, укључујући и "цену ћутања"). Због ових сексуалних скандала Црква је у Америци претрпела и индиректну штету, јер су јој многи верници, згрожени оним што се открило, ускратили донације.

Епицентар америчког скандала је био Бостон, а, по правилу, свештеници педофили су премештани из диоцезе у диоцезу уз одобрење надбискупа. "Бостон глоб" је 2002. године истражујући случај шездесетшестогодишњег оца Геогана, који је осуђен на десет година робије због сексуалног искоришћавања једног малишана, објавио да је Црква и после овог процеса наставила са праксом заташкавања и пристала да на руке исплати између 15 и 30 милиона долара следећих 86 жртава свештеникове похоте.

О високом степену заштите злостављача за Би-Би-Си је сведочио и Патрик Вол, бивши бенедиктански свештеник, кога је Ватикан послао у Бостон да спроводи декрет: "Схватио сам да радим за институцију чији је једини циљ да се заштити. Били смо веома успешни. Поштовање тајности је било апсолутно. Жртва је ућуткивана исплатом или поравнањем, имали смо буџет од седам милиона долара 1996. за те намене", каже Вол који је напустио Цркву и почео да ради као адвокат жртава.

Одлука претходног папе Јована Павла Другог да се жестоко обрачуна са педофилима у свештеничким и редовничким редовима довела је до оставке бостонског надбискупа, кардинала Бернарда Лоа и много свештеника је кажњено.

И садашњи поглавар Католичке цркве папа Бенедикт Шеснаести крајем прошле године у сусрету са ирским бискупима није пропустио да каже да су педофилски злочини страшни, али да је још трагичније ако су их починили свештеници. Папа је рекао да у свим случајевима треба уложити напор да се утврди истина, предузму мере како се такви злочини не би понављали, али и помоћи жртвама.

Да се нешто, ипак, помера показује и недавни случај у Француској где се бискуп једне диоцезе пријавио као сведок против свог свештеника који је оптужен за педофилију.

-----------------------------------------------------------

Упутство свештеницима о сексу

У филму "Сексуални злочини и Ватикан", Колма О’Гормана, износе се детаљи о тајном документу Ватикана под називом "De Crimen Sollicitationis" из 1962. године. Ова директива писана на латинском језику даје упутства надлежним бискупима у диоцезама како да се поставе према свештеницима који имају сексуалне односе са верницима, али и са оним свештеницима који имају сексуалне односе са децом. Овај документ, чије постојање Ватикан није демантовао, наглашава важност тајности, а жртвама, оптуженим свештеницима или сведоцима, прети се екскомуникацијом из Цркве. По правилу, Црква је оптужене свештенике премештала у друге диоцезе чим би против њих била покренута истрага.