Кредити могу да погурају извоз

Светска криза увелико је захватила и привреду Србије, што се најбоље види po смањењу извоза и паду индустријске производње, и то баш у секторима у којима су протеклих година остварени најбољи извозни резултати.

Уколико жели да одржи извоз, макар на прошлогодишњем нивоу (до краја новембра 2008. извезено је робе у вредности од 10,25 милијарди, или 870 долара по становнику), држава би, сматрају водећи српски извозници, морала да понуди повољне кредите за подстицај извоза, стабилизује валутни курс, као и да повећањем царина на увоз робе широке потрошње подстакне производњу.

У секторима црне и обојене металургије и у производњи ауто-компоненти, који Србији доносе највише девизних прихода, крајем 2008. године забележен је пад извоза, а економисти оцењују да ће такав тренд бити и у 2009. Тешки дани већ су закуцали на врата нашег највећег извозника – компаније „Ју-Ес стил”, која даје 13 одсто српског извоза, а на удару су и Ваљаоница алуминијума у Севојну и Индустрија каблова у Јагодини, где је у протеклих неколико месеци производња смањена 35 одсто. То је још и добро у поређењу са, на пример, ужичком фирмом „Инос-Синма” која ради са свега пет одсто капацитета.

Суочени са наведеним проблемима, извозници очекују да влада предузме низ мера како би подстакла извоз. Са конкретним предлогом први је изашао Родољуб Драшковић, председник концерна „Свислајн Таково” који је, према званичним подацима, протекле године од извоза зарадио око 43 милиона евра.

– Стекли смо такве тржишне позиције да у наредних пет година можемо, на бази извоза финалних производа, да обезбедимо нето прилив од око 500 милиона евра и запослимо око 700 људи. Да бисмо у томе успели, затражили смо помоћ од владе тако што би нам, између осталог, било омогућено да користимо кредите у висини од 10 одсто пројектованог петогодишњег извоза, и то у динарској противвредности по куповном курсу, са каматном стопом од један одсто на рок од пет година. Предложили смо и да нас држава ослободи царина за сировине и резервне делове. Ако би нам влада изашла у сусрет, за пет до десет година остварили бисмо милијарду евра нето девизног прилива, што би било од користи целокупној српској привреди – наглашава Драшковић. Он каже да „Свислајн Таково” има сопствени обртни капитал, тако да би новац од кредита користили искључиво за набавку опреме и нових технологија.

Док размишља о Драшковићевој понуди, Министарство економије и регионалног развоја покушаће да помогне извозницима уз помоћ институција које су због тога и основане. То су, пре свих, Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) и Фонд за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова (СМЕКА).

– За боље повезивање произвођача и њихово организовање за излазак на инострана тржишта у овој години Министарство ће финансирати програм кластера у износу од 40 милиона динара, а обезбеђено је и 60 милиона динара за подстицање предузећа да инвестирају у јачање иновативности – кажу у Министарству економије и регионалног развоја и најављују релативно повољне кредите и бесповратна средства које ће извозницима понудити АОФИ и СИЕПА.

Управо то су и очекивања привредника јер, према речима Драгана Цветковића, директора Фабрике каблова Зајечар, која је од априла прошле године у власништву пољске компаније „Теле-Фоника Кабле С.А.“, неповољни услови кредитирања извозних послова један је од главних проблема са којима се суочавају српски извозници.

– Да бисмо успели да пласирамо робу на инострано тржиште, морамо најпре да узмемо кредите у еврима, а услови отплате су све строжи, нарочито због светске економске кризе. Наша фабрика, будући да је у страном власништву, има додатне тешкоће, а то је ограничење код државних институција које подстичу извоз, пре свих СИЕПА и АОФИ. Упркос томе, досад смо успевали да каблове које производимо у Зајечару продамо прошле године за 15 милиона евра на Западу и на Истоку – наглашава Цветковић.

Осим услова кредитирања, извозници се највише жале на курс динара. Тако Зоран Дракулић, директор „Ваљаонице бакра Севојно” сматра да ни тренутни пад вредности националне валуте у односу на евро није дао резултате какве су извозници очекивали, односно није допринео повећању извоза. Упркос томе, он истиче да је у овом тренутку најважнија стабилност валутног курса, што значи да привредници не би требало да, из личних интереса, сада инсистирају на успостављању реалне вредности националне валуте.

– Можда звучи непопуларно, али за привреду би било корисно када би влада повећала царине на увоз робе широке потрошње и понудила извозницима одређене стимулансе – наглашава Дракулић. Он каже да ће и у овој години највеће шансе да успешно пласира робу на инострано тржиште имати металски сектор и прехрамбена индустрија, под условом да се опораве од удара светске кризе.

Сутра: Неконкурентна роба – главна бољка српског извоза