Сарајевски ћевап конкурише за ЕУ ознаку географског порекла

Сарајевски ћевап званично је заштићен као бренд са ознаком географског порекла у Босни и Херцеговини. Тај процес завршен је прошле године, најављена је и заштита сарајевског сомуна, али удружење ћевабџиница из тог града ту не стаје. Како је најављено, они ће започети процедуру да исти третман овај специјалитет добије и у Европској унији.

У складу с одредбама Правилника о системима квалитета за прехрамбене производе, стекли су се услови за подношење захтева за регистрацију заштићене ознаке географског порекла на нивоу ЕУ. Поступак се покреће подношењем захтева Агенцији за безбедност хране БиХ, која тај предлог доставља Европској комисији.

Сарајевски ћевапи производе се на ограниченој територији Босне и Херцеговине која укључује административно подручје Сарајевског кантона и њихова заштита се заснива на њиховом угледу и дугој традицији производње.

– Босна и Херцеговина тренутно је прва земља у процесу приступања Европској унији из наше регије која у ЕУ има прехрамбени производ уписан у регистар ознака географског порекла – ливањски сир, док су у поступку регистрације ознаке порекла још два производа – екстрадевичанско маслиново уље Херцеговине и гатачки кајмак из мешине – саопштено је из Агенције за безбедност хране БиХ и најавила је да ће пружити сву потребну стручну и техничку подршку Удружењу сарајевских ћевабџија у процесу регистрације ознаке географског порекла на нивоу Европске уније.

Како је својевремено објавио портал „Бизнис и финансије”, ови специфични ћевапи су један од најзначајнијих и најпознатијих специјалитета Босне и Херцеговине и продају се и у региону и у свету.

У ћевабџиницама широм Сарајева најчешће се служе порције од пет или 10 ћевапа, у сомуну, с чашом хладног киселог млека или јогурта. Прави се од посебних делова меса и осим млевене говедине користи се само со и пече се на роштиљу. У елаборату Агенције за безбедност хране наводи се и да сиров појединачни производ сарајевског ћевапа треба да буде традиционалне дужине „четири прста састављена” (између шест и 10 цeнтиметара), пречника од један до два центиметра, а просечна порција (10 комада) масе од 200 до 250 грама.

Како се наводи, уколико добију ову ознаку, произвођачи сарајевског ћевапа ће се наћи раме уз раме са произвођачима осталих прехрамбених производа који су заштитили назив своје робе. На глобалном нивоу је заштићено више од 8.000 прехрамбених и пољопривредних производа, а готово половина њих су производи са заштићеним географским пореклом регистровани у Европи. Најпознатији од њих су шампањац из Шампање, грчки фета сир, швајцарски и француски сиреви, аутохтоне сорте воћа и поврћа итд. Вредност промета овим производима само у ЕУ, према појединим изворима, прелази 55 милијарди евра годишње и чини 15 процената укупног европског извоза хране и пића.