Рађа се нови мировни план за Украјину?
Амерички председник Доналд Трамп свестан је да његово мировно ангажовање у ратом захваћеној Украјини засад не даје задовољавајуће резултате. Решио је стога да крене новим путем, са новим људима, и у Кијев је послао двојицу, по многима неуобичајених, преговарача. Реч је о Дену Дрисколу, министру војске, и Рендију Џорџу, начелнику Генералштаба америчких оружаних снага.
Трампова идеја је, како преносе медији, да се у решавање украјинске кризе, поред дипломата и високих државних службеника, укључе и људи који су по свом опредељењу и функцијама које обављају ближи војном разумевању ситуације, они који могу и са те тачке да сагледају право стање на украјинском ратишту. Такође, који могу квалитетније да процене околности на терену, него политичари.
Дрискол је политичар, републиканац, бизнисмен, адвокат и бивши официр који је служио као 26. секретар војске САД и вршилац дужности директора Бироа за алкохол, дуван, ватрено оружје и експлозиве од 2025. године. Ренди Џорџ је генерал војске САД и служио је као 41. начелник штаба од 21. септембра 2023. Укратко, реч је о људима добро упознатим са војним дешавањима и самим тим квалификованим да процене све могућности Украјине за даље вођење ратних операција.
Поменута двојица требало би да се састану са председником Володимиром Зеленским, вишим командантима и посланицима украјинског парламента, пренели су медији. Своје виђење ситуације у Украјини потом ће пренети председнику Доналду Трампу, који је, према изворима из Беле куће, „јасно ставио до знања да је време да се обустави убијање у Украјини и постигне договор о окончању рата”.
„На први поглед слање Дрискола у Кијев у осетљиву мировну мисију делује као необичан избор. Али армијски ветеран и пријатељ потпредседника Џеј-Дија Венса са правног факултета Јејл појавио се као важна фигура у Пентагону и сада би могао да преузме истакнутију улогу”, преносе медији.
Са друге стране, министар одбране Пит Хегсет није раније путовао у Кијев.
Портпароли поменуте двојице одбили су да коментаришу овај избор. Иначе, обојица су користила украјинске иновације на бојишту као пример који би америчка одбрамбена индустрија и Пентагон требало да следе у развоју сопственог наоружања.
Да ли Дрискол овом приликом у Кијев носи и неки нови предлог тим поводом, засад се не наводи. Једино се најављује да би, после разговора са Зеленским, Дрискол могао да се упути и у Москву, чиме би његова мисија додатно добила на значају. С тим у вези поједини медији преносе и вести о могућем новом „тајном мировном плану” председника Трампа и руског председника Владимира Путина.
И овога пута из преговора су избачени представници Европске уније и НАТО-а, чија је ратна реторика у последње време добила на жестини и све је даље од постизања мира на континенту. Нема сумње да Трамп посао у Украјини жели да заврши без Европљана, пошто не би да са њима дели онај део украјинске територије који би, евентуално, остао ван руске зоне одговорности.
То би Америци дало могућност да земље Европе, пре свих Немачку и Велику Британију, много чвршће држи под својом контролом, војном и пословном. Поготово уколико би споразум са Русијом био такав да омогућује бизнису САД да се ушанчи на практично најквалитетнијем делу Старог континента и одатле шири даље.
Такође, пошто Америка као главног глобалног супарника види Кину, њено дефинитивно стабилизовање у Европи омогућило би потпуно окретање ка противнику са друге стране Пацифика. А то би било значајно и у очувању војне равнотеже када су у питању Јапан и друге земље у региону.
Посета америчких војних званичника Украјини долази у тренутку када армији Зеленског на бојишту не иде баш најбоље. Делови његових снага сатерани су у теснац, окружени руским трупама и борбено, у великој мери, деморалисани. План Москве полако, али дефинитивно се испуњава, а сва обећања о помоћи која стижу са Запада засад не уливају украјинским борцима наду да би нешто у том смислу могло скоро да се промени. Напротив.
Тога је свестан и Трамп и управо циљ слања Друскола и Џорџа у Украјину јесте сагледавање реалне ситуације на фронту и проналажење таквог решења које би Зеленског уверило да је обустава ватре једино решење, а руске генерале да је оно што је урађено од фебруара 2022. довољно за повратак мира у Европи.
Наравно, преостаје још један важан корак, а то је убедити западне Европљане да продужење рата у Украјини ни њима не може да донесе никакву конкретну корист. Тај део посла неће бити ништа једноставнији, пошто атмосфера на континенту све више личи на ону уочи Првог и Другог светског рата. Очекивано је стога да се амерички емисари, па и сам Трамп, више позабаве смиривањем савезника из НАТО-а, него убеђивањем Зеленског и Путина.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


