Рађа се нови мировни план за Украјину?

Аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп све­стан је да ње­го­во ми­ров­но ан­га­жо­ва­ње у ра­том за­хва­ће­ној Укра­ји­ни за­сад не да­је за­до­во­ља­ва­ју­ће ре­зул­та­те. Ре­шио је сто­га да кре­не но­вим пу­тем, са но­вим љу­ди­ма, и у Ки­јев је по­слао дво­ји­цу, по мно­ги­ма не­у­о­би­ча­је­них, пре­го­ва­ра­ча. Реч је о Де­ну Дри­ско­лу, ми­ни­стру вој­ске, и Рен­ди­ју Џор­џу, на­чел­ни­ку Ге­не­рал­шта­ба аме­рич­ких ору­жа­них сна­га.

Трам­по­ва иде­ја је, ка­ко пре­но­се ме­ди­ји, да се у ре­ша­ва­ње укра­јин­ске кри­зе, по­ред ди­пло­ма­та и ви­со­ких др­жав­них слу­жбе­ни­ка, укљу­че и љу­ди ко­ји су по свом опре­де­ље­њу и функ­ци­ја­ма ко­је оба­вља­ју бли­жи вој­ном раз­у­ме­ва­њу си­ту­а­ци­је, они ко­ји мо­гу и са те тач­ке да са­гле­да­ју пра­во ста­ње на укра­јин­ском ра­ти­шту. Та­ко­ђе, ко­ји мо­гу ква­ли­тет­ни­је да про­це­не окол­но­сти на те­ре­ну, не­го по­ли­ти­ча­ри.

Дри­скол је по­ли­ти­чар, ре­пу­бли­ка­нац, би­зни­смен, адво­кат и бив­ши офи­цир ко­ји је слу­жио као 26. се­кре­тар вој­ске САД и вр­ши­лац ду­жно­сти ди­рек­то­ра Би­роа за ал­ко­хол, ду­ван, ва­тре­но оруж­је и екс­пло­зи­ве од 2025. го­ди­не. Рен­ди Џорџ је ге­не­рал вој­ске САД и слу­жио је као 41. на­чел­ник шта­ба од 21. сеп­тем­бра 2023. Украт­ко, реч је о љу­ди­ма до­бро упо­зна­тим са вој­ним де­ша­ва­њи­ма и са­мим тим ква­ли­фи­ко­ва­ним да про­це­не све мо­гућ­но­сти Укра­ји­не за да­ље во­ђе­ње рат­них опе­ра­ци­ја.

По­ме­ну­та дво­ји­ца тре­ба­ло би да се са­ста­ну са пред­сед­ни­ком Во­ло­ди­ми­ром Зе­лен­ским, ви­шим ко­ман­дан­ти­ма и по­сла­ни­ци­ма укра­јин­ског пар­ла­мен­та, пре­не­ли су ме­ди­ји. Сво­је ви­ђе­ње си­ту­а­ци­је у Укра­ји­ни по­том ће пре­не­ти пред­сед­ни­ку До­нал­ду Трам­пу, ко­ји је, пре­ма из­во­ри­ма из Бе­ле ку­ће, „ја­сно ста­вио до зна­ња да је вре­ме да се об­у­ста­ви уби­ја­ње у Укра­ји­ни и по­стиг­не до­го­вор о окон­ча­њу ра­та”.

„На пр­ви по­глед сла­ње Дри­ско­ла у Ки­јев у осе­тљи­ву ми­ров­ну ми­си­ју де­лу­је као нео­би­чан из­бор. Али ар­миј­ски ве­те­ран и при­ја­тељ пот­пред­сед­ни­ка Џеј-Ди­ја Вен­са са прав­ног фа­кул­те­та Јејл по­ја­вио се као ва­жна фи­гу­ра у Пен­та­го­ну и са­да би мо­гао да пре­у­зме ис­так­ну­ти­ју уло­гу”, пре­но­се ме­ди­ји.

Са дру­ге стра­не, ми­ни­стар од­бра­не Пит Хег­сет ни­је ра­ни­је пу­то­вао у Ки­јев.

Порт­па­ро­ли по­ме­ну­те дво­ји­це од­би­ли су да ко­мен­та­ри­шу овај из­бор. Ина­че, обо­ји­ца су ко­ри­сти­ла укра­јин­ске ино­ва­ци­је на бо­ји­шту као при­мер ко­ји би аме­рич­ка од­брам­бе­на ин­ду­стри­ја и Пен­та­гон тре­ба­ло да сле­де у раз­во­ју соп­стве­ног на­о­ру­жа­ња.

Да ли Дри­скол овом при­ли­ком у Ки­јев но­си и не­ки но­ви пред­лог тим по­во­дом, за­сад се не на­во­ди. Је­ди­но се на­ја­вљу­је да би, по­сле раз­го­во­ра са Зе­лен­ским, Дри­скол мо­гао да се упу­ти и у Мо­скву, чи­ме би ње­го­ва ми­си­ја до­дат­но до­би­ла на зна­ча­ју. С тим у ве­зи по­је­ди­ни ме­ди­ји пре­но­се и ве­сти о мо­гу­ћем но­вом „тај­ном ми­ров­ном пла­ну” пред­сед­ни­ка Трам­па и ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на.

И ово­га пу­та из пре­го­во­ра су из­ба­че­ни пред­став­ни­ци Европ­ске уни­је и НА­ТО-а, чи­ја је рат­на ре­то­ри­ка у по­след­ње вре­ме до­би­ла на же­сти­ни и све је да­ље од по­сти­за­ња ми­ра на кон­ти­нен­ту. Не­ма сум­ње да Трамп по­сао у Укра­ји­ни же­ли да за­вр­ши без Евро­пља­на, по­што не би да са њи­ма де­ли онај део укра­јин­ске те­ри­то­ри­је ко­ји би, евен­ту­ал­но, остао ван ру­ске зо­не од­го­вор­но­сти.

То би Аме­ри­ци да­ло мо­гућ­ност да зе­мље Евро­пе, пре свих Не­мач­ку и Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, мно­го чвр­шће др­жи под сво­јом кон­тро­лом, вој­ном и по­слов­ном. По­го­то­во уко­ли­ко би спо­ра­зум са Ру­си­јом био та­кав да омо­гу­ћу­је би­зни­су САД да се ушан­чи на прак­тич­но нај­ква­ли­тет­ни­јем де­лу Ста­рог кон­ти­нен­та и ода­тле ши­ри да­ље.

Та­ко­ђе, по­што Аме­ри­ка као глав­ног гло­бал­ног су­пар­ни­ка ви­ди Ки­ну, ње­но де­фи­ни­тив­но ста­би­ли­зо­ва­ње у Евро­пи омо­гу­ћи­ло би пот­пу­но окре­та­ње ка про­тив­ни­ку са дру­ге стра­не Па­ци­фи­ка. А то би би­ло зна­чај­но и у очу­ва­њу вој­не рав­но­те­же ка­да су у пи­та­њу Ја­пан и дру­ге зе­мље у ре­ги­о­ну.

По­се­та аме­рич­ких вој­них зва­нич­ни­ка Укра­ји­ни до­ла­зи у тре­нут­ку ка­да ар­ми­ји Зе­лен­ског на бо­ји­шту не иде баш нај­бо­ље. Де­ло­ви ње­го­вих сна­га са­те­ра­ни су у те­снац, окру­же­ни ру­ским тру­па­ма и бор­бе­но, у ве­ли­кој ме­ри, де­мо­ра­ли­са­ни. План Мо­скве по­ла­ко, али де­фи­ни­тив­но се ис­пу­ња­ва, а сва обе­ћа­ња о по­мо­ћи ко­ја сти­жу са За­па­да за­сад не ули­ва­ју укра­јин­ским бор­ци­ма на­ду да би не­што у том сми­слу мо­гло ско­ро да се про­ме­ни. На­про­тив.

То­га је све­стан и Трамп и упра­во циљ сла­ња Дру­ско­ла и Џор­џа у Укра­ји­ну је­сте са­гле­да­ва­ње ре­ал­не си­ту­а­ци­је на фрон­ту и про­на­ла­же­ње та­квог ре­ше­ња ко­је би Зе­лен­ског уве­ри­ло да је об­у­ста­ва ва­тре је­ди­но ре­ше­ње, а ру­ске ге­не­ра­ле да је оно што је ура­ђе­но од фе­бру­а­ра 2022. до­вољ­но за по­вра­так ми­ра у Евро­пи.

На­рав­но, пре­о­ста­је још је­дан ва­жан ко­рак, а то је убе­ди­ти за­пад­не Евро­пља­не да про­ду­же­ње ра­та у Укра­ји­ни ни њи­ма не мо­же да до­не­се ни­ка­кву кон­крет­ну ко­рист. Тај део по­сла не­ће би­ти ни­шта јед­но­став­ни­ји, по­што ат­мос­фе­ра на кон­ти­нен­ту све ви­ше ли­чи на ону уочи Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та. Оче­ки­ва­но је сто­га да се аме­рич­ки еми­са­ри, па и сам Трамп, ви­ше по­за­ба­ве сми­ри­ва­њем са­ве­зни­ка из НА­ТО-а, не­го убе­ђи­ва­њем Зе­лен­ског и Пу­ти­на.