Бројке демантују британског дипломату

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 9. новембра – Писмо амбасадора Велике Британије у Београду, објављено у јучерашњем броју нашег листа, изазвало је немало интересовање у Бањалуци. Стивен Вордсворт је реаговао на чланак "Климави аргументи Лајчака и Вордсворта", који је објављен у "Политици" 3. новембра, и у ком су наведени подаци о функционисању органа власти у БиХ супротни тврдњама помоћу којих су Мирослав Лајчак и амбасадор Вордсворт правдали најновије мере високог представника, због којих је Босна и Херцеговина ушла у највећу политичку кризу од потписивања Дејтонског споразума.  Амбасадор је, наиме, у почетку своју подршку Лајчаковим мерама – реч је о наметнутом Закону о изменама и допунама Закона о Савету министара и Обавезујућој инструкцији за промену Пословника о раду Парламентарне скупштине БиХ – потребом да се спречи опструкционизам у органима власти. Жалио се на "злоупотребе корективних мера (принцип енитетског гласања, прим. аутора) које су осмишљене како би се заштитили интереси ентитета и конститутивних народа". Други разлог за подршку Вордстворт је нашао у наводном недоласку министара и посланика на седнице заједничких органа БиХ, због чега "никакве одлуке не могу бити донете". После Лајчакових мера, "они ће морати да раде посао за који су изабрани и плаћени", рекао је тада британски дипломата.

Политика је тада објавила званичне податке Савета министара и Парламентарне скупштине БиХ, по којим је само једна од 26 седница Савета министара под председавањем Николе Шпирића, који је због Лајчакових одлука поднео оставку, одложена због недостатка кворума. Седница је одгођена зато што нису дошли бошњачки министри, али је накнадно ипак одржана. Испоставило се да ни седнице Парламентарне скупштине БиХ нису отказиване због недостатка кворума.

Амбасадор Вордстворт је јуче у писму нашој редакцији навео нови, другачији разлог за подршку Лајчаку: "Међутим, да бисмо проценили колико је ефикасан рад парламента требало би да размотримо његове резултате, а не да се фокусирамо на процедурална питања... Од избора одржаних 2006. године Парламентарна скупштина БиХ усвојила је само седам закона". Од тих седам закона, објаснио је он, "само три закона су усвојена у потпуности".

Председавајући Представничком дома Парламентарне скупштине БиХ др Милорад Живковић демантује британског амбасадора. "Парламентарна скупштина је са радним телима конституисана крајем фебруара ове године. Од тада до данас, усвојила  је 44 закона, од чега је 19 закона које су раније наметнули високи представници. Осим тога, парламент је усвојио и низ предлога закона, ратификовао је више од 30 међународних споразума међу којима је ЦЕФТА, разматрала је извештаје о раду заједничких органа... Одржали смо 16 седница, на којима смо разматрали више од 230 тачака дневног реда. Од осам закона, неопходних за приближавање Европској унији, усвојена су четири, а три су у процедури", рекао је за наш лист Живковић. "Дакле, приговор да Парламентарна скупштина не ради свој посао апсолутно не стоји."

Професор социологија на бањалучком Економском факултету др Иван Шијаковић о примедби амбасадора Стивена Вордстворта да би – приликом оцењивања рада парламента – "требало да размотримо његове резултате, а не да се фокусирамо на процедурална питања", за наш лист каже: "Свакако је важно да ли су нека питања решена или нису, али исто тако је важан начин на који су решена. Демократија, сама по себи, подразумева строго придржавање правила и процедура. Без њих, једноставно, демократија није могућа. Нажалост, демократија какву нама ′сервирају′ представници међународне заједнице не почива, као у другим земљама, на вољи народа него на наметању одлука и закона, притисцима, уценама и претњама. Њихов циљ је најпре политичка, а затим економска и финансијска централизација БиХ. Због тога, на штету Републике Српске, и мењају правила о кворуму и већини потребној за одлучивање у Савету министара и Парламентарној скупштини БиХ."

-----------------------------------------------------------

Одбачен предлог правника из РС

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 9. новембра - Предлог правних стручњака Владе Републике Српске не представља основу за даље разговоре о промени Закона о изменама и допунама Закона о Савету министара Босне и Херцеговине, саопштила је данас Канцеларија високог представника. У саопштењу је наведено да предлог Републике Српске, уместо да побољша рад Савета министара БиХ, "уводи нове могућности за блокаду". "Одлука високог представника је на снази и о њој се не може преговарати. Недавна декларација Управног одбора Савјета за спровођење мира поздравила је иницијативу високог представника да поближе објасни да се његовом одлуком задржава уставна заштита конститутивних народа и ентитета", саопштила је Канцеларија високог представника Мирослава Лајчака. У њему је, осим тога, наведено да Канцеларија високог представника "остаје отворена за конструктиван дијалог и спремна је да пружи аутентично тумачење" Лајчакове одлуке, које би "могли бити обавезујући правни документ".

Законом о изменама и допунама Закона о Савету министара БиХ, Лајчак је 19. октобра променио одредбе о кворуму и већини неопходној за доношење одлука. Ранијим законом било је прописано да се седнице могу одржавати само ако им присуствују најмање по два министра из сваког конститутивног народа, а обавезујуће одлуке су ступале на снагу ако добију најмање два Србина, Бошњака и Хрвата. Према новом закону, за одржавање седница сада је потребна натполовична већина, а одлуке су валидне ако за њих гласа по један министар из реда сваког народа. Република Српска тражи да тај глас буде уједно и глас ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ - из којег је министар изабран, односно да генерално важи правило да већина не може бити из једног ентитета. БиХ, став је свих званичника у Републици Српској, може егзистирати само ако у њој не буде могуће прегласавање.