Ошишани јеж

Својим првим пригодним издањем из ове године Пошта Србије обележава 75 година листа „Ошишани јеж”. Издање садржи једну пригодну поштанску марку номинале 20 динара, која је емитована 5. јануара. Тог дана одржана је и свечана промоција марке у оквиру прославе 75. рођендана „Ошишаног јежа”. Прослава и промоција су одржане у позоришту „Славија”, које је било мало да прими све заинтересоване за овај јубилеј. Чланови хумористичке штампе су уверени да ће „Јеж” уз помоћ писама и разгледница да обиђе већи део света.

Сатира је још давно наишла на плодно тле у Србији, где је пустила дубоке корене. Један од најбољих познавалаца српске сатире Алек Марјано, који је и сам велики српски сатиричар, за свог најстаријег претходника узима Светог Саву и његове речи: „И ја недостојни и лењиви и худи монах Сава сажалих се помисливши на своје неразумевање”.

Први српски хумористичко-сатирични лист под називом „Шаљивац” изашао је из штампе давне 1850. године. Од тада па до данас у Србији је излазило више од 150 хумористичких листова и часописа. Нажалост, већина њих је угашена већ током прве године излажења. По дужини стажа и непрекидног излажења, „Ошишани јеж” је најстарији илустровани лист у југоисточној Европи.

Колико је богата традиција сатире и хумора у Србији најбоље показује податак да су те 1935. године, када је изашао први број „Ошишаног јежа”, у Београду основана још четири хумористичко-сатирична часописа: „Оковани јазавац”, „Муња”, „Дренова буџа” и „Брезова метла”. Те године изашли су и први бројеви „Гњаватор гњаватора” у Панчеву и „Заврзламе” у Крагујевцу.

„Ошишани јеж” је добио своје име у кафани „Гинић”, која се налазила у Поенкареовој улици број 20, на месту на којем се данас налази Дом омладине. У тој кафани се окупила група интелектуалаца који су се договорили да покрену један хумористичко-сатирични лист. Требало је још само да се одреди назив листа. Назив „Јеж” предложио је келнер ове кафане и са тиме су се сложили сви присутни.

Након окупације у Београду је 1941. године почео да излази лист „Бодљикаво прасе”. По свом формату, рубрикама, опреми и прелому подсећао је на „Ошишаног јежа”. Међутим, „Бодљикаво прасе” служило је окупатору и излазило је под строгом цензуром.

На ослобођеној партизанској територији на Петровој гори у Хрватској фебруара 1944. године изашао је први број „Бодљикавог јежа”. И он је био под строгом цензуром, овог пута партијских комесара, тако да представља још један сурогат предратног „Ошишаног јежа”.

У Оснабрику, у једном од највећих заробљеничких логора у Другом светском рату, заробљени српски официри, припадници бивше југословенске војске, уз помоћ осталих логораша, покренули су 8. априла 1944. рукописни лист „Логорски јеж”. Кроз наслов покретачи листа су хтели да нагласе да ће њихови политички ставови и поруке бити у континуитету са „Ошишаним јежом”. Лист је имао своје сталне рубрике: политички преглед, војни преглед, вести из иностранства, нове књиге, књижевна страна и друге.

Мотив на марки је цртеж карикатуристе „Јежа” Радета Ивановића.

(/slika2)Уметничку обраду марке и коверта првог дана урадио је Јакша Влаховић, графички дизајнер из Београда, док је стручну сарадњу пружио Милован Вржина, уредник „Ошишаног јежа”.

Марка је штампана у новосадској штампарији „Форум”, техником вишебојног офсета, у шалтерским табачићима од осам комада са вињетом у средини. Тираж је 28.000 комада. На дан изласка марке емитован је пригодан коверат првог дана са пригодним жигом поште 11101 Београд.

Б. С.