Приче о неплаћеном порезу морају да имају епилог

Изјава гувернерке НБС Јоргованке Табаковић да је компанија „Делез” изнела из Србије 130 милиона евра без плаћања пореза у јавности је одјекнула као тешка артиљерија против највећег трговинског ланца. Иако је компанија ове тврдње НБС оценила као нетачне и неосноване, мало је оних који су посумњали да је Табаковићева тек тако изнела податке и начин на који је „Делез” наводно прекршио закон. У тренутку кад се не стишава бука око Уредбе о ограничењу маржи, ова ситуација је само добила на драматичности и неизвесности и још једном подсетила на то колико је важно да се тржиште Србије коначно уреди по мери осталих европских земаља.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже за наш лист да је свака компанија у Србији, па и највећи малопродајни ланац, дужна да плати порез на добит и да држава овом причом мора озбиљно да се позабави.

– Да се утврди да ли је неко прекршио закон, а уколико јесте, то мора да се санкционише и због тога што овакве приче имају „заразан” карактер. И други ће да кажу, па ако може једна компанија, могу сви. Осим тога, држава на тај начин у корену сече ситуације у којима се види јасан уцењивачки карактер великих страних компанија, које све чешће прете одласком са тржишта. То не сме да се толерише, јер има доста примера да се стране компаније у нашој земљи понашају као да је овде све дозвољено – каже Савић.

Како каже, апсолутно подржава српску владу да уведе ред на тржиште, па и по цену да неко ко не жели да поштује прописе Србије, оде.

– Пракса страних инвеститора код нас је таква да нас често доживљавају као трећи свет и да, као, не би дошли да их нисмо молили. Сви они добро зарађују у Србији и не би шкодило да се понашају као у својим земљама. Кад је реч о трговцима, познато је да су постојале непоштене праксе и сасвим је у реду да се то забрани законом. На тржишту недостаје ред и верујем да спровођење мера сигурно неће никога отерати, само ће зарадити мање, али опет више него у ЕУ – каже наш саговорник.

Из Привредне коморе Србије подсећају да су раније саопштили да ситуација на тржишту није црно-бела и да не може само једна страна да буде одговорна за ситуацију са ценама.

– Сматрамо да Уредба може да буде само краткорочна мера и да не треба да се продужава. Инфлација јесте снижена, али је питање шта ће бити када мере прођу. Свакако је добро да се усвоји Закон о непоштеним трговачким праксама јер ће то онда јасно дефинисати шта је дозвољено на тржишту. Међутим, овај пропис мора да буде донет после разговора са свим заинтересованим странама, како бисмо имали подједнаке услове за све – каже Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије. 

Из Удружења за заштиту потрошача „Ефектива” кажу да је цела ова бука у јавности управо због тога што трговцима не одговара доношење Закона о непоштеним трговачким праксама. Управо различита ванфактурна давања и непоштене праксе, према речима Дејана Гавриловића, из овог удружења, трговцима су и омогућавали да зараде и да шире мрежу у Србији.

– Изјава гувернерке Табаковић показала је да има још тога што нисмо сазнали, али наше је питање зашто се и до сада ћутало, ако држава зна за прекршај највећег ланца. Остали смо ускраћени за ту информацију. Деловало је као да држава поручује овој компанији да зна много више и да није паметно понашати се као жртва некаквих државних мера. Неко ко је имао оволику добит у Србији не би требало да напусти тржиште са толико потенцијала за зараду – каже Гавриловић. Он сматра да је пад профита неминован за све трговце после доношења Закона о непоштеним трговачким праксама, али да су то правила која важе и у њиховим матичним земљама и да је неопходно да их поштују и овде као и тамо. Да подсетимо да је „Делез Србија” тврдње Народне банке Србије да је компанија „изнела 130 милиона евра из Србије без плаћања пореза” и да је „фингирала поступак ликвидације” одбацила као нетачне.

– Сви поменути кораци статусних промена, укључујући издвајање, пренос капитала и накнадну ликвидацију новонасталог ентитета 2021. године, спроведени су у складу са законима Србије и уз консултацију с међународно признатом ревизорском и пореском кућом. Пореска управа је 2022. године извршила преглед трансакције и донела решење којим се пренос капитала рекласификује у расподелу дивиденде. „Делез Србија” је поштујући наведену одлуку платио седам милиона евра пореза на дивиденду, упркос неслагању с тумачењем Пореске управе, због чега је 1. априла 2022. године поднео формалну жалбу. Одлучивање по жалби и даље је у току – саопштили су из ове компаније.