Студенти у блокади опозиције

Листа састављена од још непознатих особа које ће представљати такозване студенте у блокади на политичкој сцени Србије, ипак је – прецењена или не – поделила познате опозиционе актере. Да ли због угрожености сопственог опстанка или калкулација да се на таласу студентског политичког активизма – који је у почетку категорички негиран – остваре одређени циљеви, део странака одлучио је да пружи апсолутну подршку. Други су пак, из различитих разлога, одлучили да одбаце било какву сарадњу, нарочито истичући једнаку анонимност имена која ће представљати студенте у блокади као и структура које су од почетка координисале одлуке о протестима, блокадама, окупљањима или говорницима.

Каква је политичка стратегија партија које ће се приклонити тзв. студентској листи и да ли ће доћи до нових потреса у опозицији, за „Политику” ће, износећи своје ставове у вези са тим, наговестити представници парламентарних и ванпарламентарних опција Срђан Миливојевић, Бранимир Несторовић, Владимир Гајић, као и аналитичари Ђорђе Вукадиновић и Небојша Крстић. Наши саговорници дали су посебан осврт на питање јесу ли се агресивном кампањом против гласача владајуће коалиције, па чак и неутралних, студенти у блокади и поједине странке ограничили на већ опозиционо настројене бираче за чије ће се гласове потом међусобно борити.

Председник Демократске странке Срђан Миливојевић, који је подржао листу студената у блокади, каже да то није питање политичког рејтинга већ борбе за слободу. „Ми смо окупирани као друштво и држава од стране напредне мафије и борба не подразумева политичке бенефите већ остварење слободе. То није ни питање односа са опозицијом већ односа према окупаторском режиму, према мафији на власти и издајницима. Не ради се о борби унутар опозиције већ против напредне мафије која разара есенцијалну супстанцу друштва и прети да га уништи, изда и распрода све што може. Најсветији задатак је скинути, протерати и похапсити окупатора, па онда можемо да разговарамо о свему другом”, каже Миливојевић.

На питање како коментарише кампању која је вођена против симпатизера владајуће коалиције, Миливојевић остаје искључив. „Кампања борбе против окупатора, било да су то Аустроугари, Немци или неко трећи, ујединила је све људе жељне слободе. Сви који су били уз окупаторе и за њих остали су на тој тамној страни, али далеко већи број људи кроз историју борио се против окупације него што је сарађивао с окупаторима”, поручује Миливојевић за „Политику”.

Народни посланик покрета „Ми – снага народа” Бранимир Несторовић каже да студентска листа не постоји. „Тражи се бланко подршка за листу с именима која неће да саопште. Није здраворазумски да подржимо опцију којој не знамо представнике, па самим тим ни политику за коју се залажу”, каже Несторовић. Истиче да у Србији има више од 250.000 студената, питајући се да ли ће баш сви подржати имена на студентској листи. „Имамо пленуме од неколико десетина људи којима се ствара неки привид демократије, али ми не знамо ко саставља листу и ко доноси одлуке. Студентима се манипулише”, каже Несторовић.

Наш саговорник наводи да се вештачки прави полет око студентске листе и наратив да онај ко је не подржи ради за Вучића. „ДС је дао подршку, али он не постоји. То су опције које не прелазе цензус и своју шансу виде у таквој врсти подршке, па да евентуално убаце неког на студентску листу”, каже Несторовић. Сматра да ова опција неће знатно променити ситуацију на политичкој сцени. „Имали смо студентску листу у Косјерићу и није успела. Слична ситуација поновила се у Зајечару и Неготину. Ми не знамо хоће ли и када бити избора, тако да је прерано правити такву врсту комбинаторике”, поручује Несторовић.

На питање о кампањи против гласача владајуће коалиције, Несторовић наводи да је бирачко тело у Србији јасно опредељено у вези с неколико важних питања. „Сви који заговарају проевропску политику имају 20–25 одсто гласова и деле тај колач. Не можеш неког да бијеш зато што гласа другачије. Уколико вређате људе, називате их крезубима, окрећете их против себе. Сматрам да људи нису довољно информисани, али имају право да бирају по свом нахођењу”, каже Несторовић и додаје да се прави лажна референдумска атмосфера. „Покушава се с прављењем једног блока који мени личи на коалицију Србија против насиља. То је пропало и никада неће успети опција у којој имате све и свашта. То су рогови у врећи”, каже Несторовић.

На питање зашто се упорно верује да су апстиненти опозиционо опредељени, истиче пример избора у Косјерићу, који су доказали управо супротно. „Имали сте излазност скоро сто одсто, па је победио СНС. Проценат апстинената увек је око 30 одсто, и то су људи који уопште не желе да учествују у политичком животу. Погрешна је рачуница да су сви који не гласају за СНС против Вучића”, наводи Несторовић. Како прогнозира, избори ће бити неизвесни јер ни СНС неће моћи да оствари већину. „Ни они немају с ким да направе коалицију. Студенти у блокади уништили су опозицију, али су донекле и оштетили СНС. Све то могло би да доведе до прича о крађи избора и великих тензија у друштву. Предлог покрета Ми – снага народа био је да се формира техничка влада на шест месеци, која би припремила нове изборе”, каже Несторовић.

Председник Народне странке Владимир Гајић одбија могућност подршке тзв. студентској листи. „То је стратегија ДС-а, од које су остали само дугмићи. Студентска листа је у овом моменту мачка у џаку. Она неће ни бити студентска, него ће да одаберу одређене личности. Помињу се нека имена. Бојим се да је и слаба опозиција кадровски јача од тих који се помињу. Најзад, колико ја знам, иза тога стоји бизнисмен Драган Шолак. Ако је то тачно, биће разочарања”, поручује Гајић. На питање колико су студенти, али и опозиција изгубили, вређајући бираче власти, Гајић каже да је то квадратура круга коју опозиција већ 13 година не може да реши.

„Алтернатива не делује на Вучићеве бираче. Нама треба више од пола милиона гласова владајуће коалиције да бисмо ушли егал у изборе. Бојим се да је све остало исто и да је власт успела и поред великих искушења да очува своју изборну базу. Данас политика изгледа као шах и у свету и код нас. Треба познавати све партије које су већ одигране. Власт ће пасти када сазре спољашње и унутрашње околности, а чини се да још нисмо близу тог тренутка”, констатује Гајић.

Да „ситуација у опозицији више подсећа на неку врсту рата свих против свих, него на организован антирежимски фронт” оцењује аналитичар Ђорђе Вукадиновић. „Унутар тог хаотичног корпуса има бар неколико групација. У овом тренутку профилишу се бар три. Једна која подржава студентску листу, друга која би да задржи субјективитет, а постоји и ванпарламентарна опозиција”, каже Вукадиновић. Истиче да је конфузно стање у опозицији један од већих адута власти, која из тако растресите ситуације покушава да профитира, ако не директно, макар индиректно, надајући се да ће део антирежимских гласача отићи у апстиненцију. „Оне странке, које подржавају студентску листу, очекују неку врсту индиректне користи, рачунајући на и даље високу популарност тог покрета. Они који не подржавају очекују да ће тај талас спласнути, а да ће опозициони бирачи, уз сву дозу резерве, схватити на крају баладе да је њихова опција против режима”, указује Вукадиновић.

Подсећа да је кампања против присталица власти имала своје радикалне облике, што на једној страни може студентској листи и онима који је подржавају да донесе подршку оних екстремнијих, а однесе колебљиве. „У тој рачуници, која није до краја јасна, они су придобили део антирежимских бирача, али и поколебали оне којима се таква реторика не допада. Остаје питање хоће ли такви отићи у апстиненцију или се определити за неку другу опозициону групу. Дефинитивно је да ће власт профитирати, уколико део присталица опозиције оде у апстиненцију”, појашњава Вукадиновић. На питање да ли је одбијањем гласача владајуће коалиције уопште могуће победити на изборима, каже да таква тактика може да донесе добар резултат у смислу хомогенизације опозиционих бирача, али да се тешко може доћи до већине.

Према оцени маркетиншког стручњака Небојше Крстића, „стратегија опозиције која пристаје да одустане од избора у корист некакве студентске листе на којој нема студената и коју не праве студенти зове се Тамни вилајет – ко подржи, кајаће се, ко је не подржи, кајаће се”. „Процењено је да грађани немају афинитет према опозицији, што је прилично тачно, а да ти исти грађани воле студенте, што је било тачно до пре седам, осам месеци када су та ’наша деца’ преко ноћи трансформисана у линч руљу која иде из града у град да би разбијала, палила и пребијала кога стигне, нарочито полицајце који им нису давали повода за то. Други разлог је то што луксембуршки медији подржавају ту линч руљу коју многи погрешно зову студентима, далеко више него опозицију. Тако да је страх од Шолакових медија утицао на прихватање уцене да ДС одустане од избора и постане екстремистичка организација коју воде организатори обојене револуције који делују кроз покрет крвава шака”, каже Крстић.

На питање да ли очекује поделу у опозицији поводом подршке студентској листи, Крстић каже да ће се то временом мењати како појам „студент” изгуби магијску конотацију која му је дата после несреће у Новом Саду. „Тада су одређени медији успоставили наратив по којем су ’студенти’ невидљива сила састављена од богомданих мудраца и праведника која ће нас спасти од архетипског зла (како, рецимо, судија Мајић зове Вучићеву власт и тако некажњен хушка сваког с ума сишавшег да узме правду у своје руке). Тренутно, што се тиче Ђиласове ергеле, само Мики Алексић одбија уцену да мора да се остави политике у корист маскираних твитер профила. Буђење још неких из луксембуршке хипнозе само је питање времена”, каже Крстић.

Како додаје, лажни студенти и „мирни” грађани ограничили су себе, пре свега тиме што су као једини метод свог деловања изабрали огољено насиље, било да је оно пасивно, кроз блокаде, или активно, у смислу паљевина и крвавих глава. „Потом су своју агресију пренели на опозицију коју су њихови медијски спонзори пре тога већ учинили ирелевантном тако што су јој уручили ферман о нужности њиховог самоукидања. Иницијатива Владимира Гајића за окупљање деснице на једну листу говори да у опозиционим редовима постоји свест о потреби преживљавања странака и, што је још важније – о потреби опстанка демократије у Србији, јер без странака нема ни демократије”, јасан је Крстић.

Подсећа на примере у свету кад су помодни интернет пројекти ограниченог трајања постали релевантни на изборима. „Понегде и освоје власт, али свуда је то било кратког даха. Србији су потребне озбиљне странке које имају свој програм, идеологију и препознатљиве челнике. Све остало је лов у мутном. Притом, од свега што је грађанима преко главе и што не желе – насиље је на првом месту. Реваншистичке претње које стижу с адреса које су курири ’студената’, а које се, осим представницима власти и њиховим подржаваоцима, све чешће упућују и оним неодлучнима, рапидно смањују могућност студентске листе не да победи, него да пређе смањени цензус. Што је јако добра вест за Србију”, закључује Крстић.

Несторовић: Предлагали смо камере на бирачким местима

Бранимир Несторовић подсећа да је својевремено предлагао студентима да буду контролори на изборима, а не учесници. „У овим условима, избори би донели само нове тензије. Предлагао сам и да се на бирачким местима уведу камере и евиденцију матичног броја приликом гласања. Тако се стаје на пут свакој врсти спекулација и манипулација. Међутим, ни опозиција није подржала такве предлоге. Изгледа да ни њима не одговара потпуна контрола изборног процеса”, појашњава Несторовић. Према његовима речима, студентски протест је заправо грађански. „Показало се да опозиција не може да артикулише захтеве грађана. Људи неће ЕУ, санкције Русији и признање Косова. Прозападна опозиција, која је заправо пробриселска, јер су је Американци откачили, везана је за ЕУ, а тај савез неће постојати за неколико година”, прогнозира Несторовић.