Преторија пркоси Вашингтону
Може ли лавовски део света да одлучује без Америке о глобалним смерницама за борбу против дугова најсиромашнијих и успешније рвањe с климатским променама, друштвеним неједнакостима, прометом критичних минерала? Одговор би могао да буде извеснији након двадесетог самита лидера Г20, који се одржава овог викенда у Јужноафричкој Републици. Г20 представља државе које имају око две трећине становништва света, остварују 85 одсто глобалног БДП-а и 75 одсто светске трговине. Преторија је сазвала самит лидера Г20 под геслом „Солидарност, једнакост, одрживост”.
Међутим, успех предстојећег самита Г20 доводи у питање изузетно заоштравање дипломатског речника САД (следећи председавајући) према земљи Рта добре наде, актуелном домаћину окупљања у шестомилионском Јоханезбургу.
„Тотална је срамота да се Г20 одржава у ЈАР, где беле фармере кољу и убијају”, једна је од порука америчког лидера Доналда Трампа, који званичној Преторији замера много шта, па и однос према Израелу и сукобу у Гази.
„Јужноафрички председник Сирил Рамафоза мало испира уста када помиње да САД ипак шаљу делегацију на завршну церемонију примопредаје улоге председавајућег”, поручила је Керолајн Левит, портпарол Беле куће.
Тако се догађа да први пут од оснивања Г20 једна земља, у овом случају највећа економија света – САД, бојкотује самит лидера. И не само то. Званични Вашингтон унапред је упозорио званичну Преторију да не покушава да заокружи самит Г20, усвајањем завршне декларације. Све то уз најаву да ће САД као следећи председавајући Г20, догодине у Мајамију, окупити „концентрисанији” сазив, будући да је садашњи Г20 „набујао у Г100”. У којем правцу Вашингтон размишља о будућности Г20, већ је назначио амерички министар финансија Скот Бесент: „САД су се вратиле на међународну сцену као лидер. Свели смо Г20 на основе. Чинимо да то функционише за амерички народ боље него икад”, најавио је Бесент, пре неки дан у Белој кући.
Јужноафрички лидер Рамафоза одлучан је да на самиту промовише теме од животног значаја за глобални Југ и постави Африку ближе центру светске дипломатске арене.
„Не могу географски положај земље, ниво прихода или војска да одређују ко има глас, а ко ће бити извиждан. Ниједна земља нема право да ћушка другу земљу”, поручио је Рамафоза у завршној речи на Социјалном самиту Г20 у Боксбургу, источно од Јоханезбурга. Истом приликом Рамафоза је најавио да ће ЈАР издати заједничку декларацију лидера Г20, упркос захтевима Вашингтона да то не чини. „Амерички бојкот је за жаљење и представља њихов губитак” додаје Рамафоза.
Са оваквом разменом „дипломатских варница” између Вашингтона и Преторије, шта ће бити с овогодишњим самитом Г20 (САД званично преузимају председавање 1. децембра)? Сенка „празне столице” САД иначе није једина која указује на изазове пред којима се налази Г20.
У Јоханезбургу Кину овог пута представља премијер Ли Ћенг, док руски лидер Владимир Путин и овог пута изостаје (у позадини је налог Међународног кривичног суда у Хагу за његово привођење због случаја „Украјина”). Истовремено, не долази ни лидер Аргентине Хавијер Милеи, као ни председница Мексика Клаудија Шајнбаум Пардо. Јуче је било неизвесно и ко ће у Јоханезбургу представљати Саудијску Арабију.
„Минус” кореографија зато иде наруку галерији придошлих високих званица, да током Г20 и најављених бројних билатералних сусрета покажу спремност да се ухвате укоштац с међународним „поликризама” у времену растућих геополитичких ризика и посусталог глобалног привредног раста.
Наиме, према проценама Светске банке, глобални привредни раст најнижи је у последњих 17 година, док би 2027. могао да указује на најспорији деценијски раст од 1960. Притом ММФ упозорава да би привредни раст састава Г20 у следећих пет година могао да буде слабији него пре пандемије короне. Невеселе економске пројекције подстакле су званичну Преторију да организује прву Г20 анализу глобалних неједнакости од 1999, и то под руководством нобеловца професора Џозефа Стиглица. Један од налаза те анализе: „Од 2000. године један одсто најбогатијих на свету присвојио је 41 цент од сваког долара који је остварила глобална економија, док је ’доња половина’ света добила само по један цент.” Милијардери са адресама у Г20 додали су свом богатству 2,2 билиона долара, што би било више него довољно да се 3,8 милијарди људи извуку из сиромаштва, тврди „Оксфам”. Да ли свет жели и може да се избори са том ситуацијом, показаће исход текућег самита Г20 у Јоханезбургу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


