Пре­то­ри­ја пр­ко­си Ва­шинг­то­ну

Мо­же ли ла­вов­ски део све­та да од­лу­чу­је без Аме­ри­ке о гло­бал­ним смер­ни­ца­ма за бор­бу про­тив ду­го­ва нај­си­ро­ма­шни­јих и успе­шни­је рвањe с кли­мат­ским про­ме­на­ма, дру­штве­ним не­јед­на­ко­сти­ма, про­ме­том кри­тич­них ми­не­ра­ла? Од­го­вор би мо­гао да бу­де из­ве­сни­ји на­кон два­де­се­тог са­ми­та ли­де­ра Г20, ко­ји се одр­жа­ва овог ви­кен­да у Ју­жно­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци. Г20 пред­ста­вља др­жа­ве ко­је има­ју око две тре­ћи­не ста­нов­ни­штва све­та, оства­ру­ју 85 од­сто гло­бал­ног БДП-а и 75 од­сто свет­ске тр­го­ви­не. Пре­то­ри­ја је са­зва­ла са­мит ли­де­ра Г20 под ге­слом „Со­ли­дар­ност, јед­на­кост, одр­жи­вост”.

Ме­ђу­тим, успех пред­сто­је­ћег са­ми­та Г20 до­во­ди у пи­та­ње из­у­зет­но за­о­штра­ва­ње ди­пло­мат­ског реч­ни­ка САД (сле­де­ћи пред­се­да­ва­ју­ћи) пре­ма зе­мљи Рта до­бре на­де, ак­ту­ел­ном до­ма­ћи­ну оку­пља­ња у ше­сто­ми­ли­он­ском Јо­ха­не­збур­гу.

„То­тал­на је сра­мо­та да се Г20 одр­жа­ва у ЈАР, где бе­ле фар­ме­ре ко­љу и уби­ја­ју”, јед­на је од по­ру­ка аме­рич­ког ли­де­ра До­нал­да Трам­па, ко­ји зва­нич­ној Пре­то­ри­ји за­ме­ра мно­го шта, па и од­нос пре­ма Изра­е­лу и су­ко­бу у Га­зи.

„Ју­жно­а­фрич­ки пред­сед­ник Си­рил Ра­ма­фо­за ма­ло ис­пи­ра уста ка­да по­ми­ње да САД ипак ша­љу де­ле­га­ци­ју на за­вр­шну це­ре­мо­ни­ју при­мо­пре­да­је уло­ге пред­се­да­ва­ју­ћег”, по­ру­чи­ла је Ке­ро­лајн Ле­вит, порт­па­рол Бе­ле ку­ће.

Та­ко се до­га­ђа да пр­ви пут од осни­ва­ња Г20 јед­на зе­мља, у овом слу­ча­ју нај­ве­ћа еко­но­ми­ја све­та – САД,  бој­ко­ту­је са­мит ли­де­ра. И не са­мо то. Зва­нич­ни Ва­шинг­тон уна­пред је упо­зо­рио зва­нич­ну Пре­то­ри­ју да не по­ку­ша­ва да за­о­кру­жи са­мит Г20, усва­ја­њем за­вр­шне де­кла­ра­ци­је. Све то уз на­ја­ву да ће САД као сле­де­ћи пред­се­да­ва­ју­ћи Г20, до­го­ди­не у Ма­ја­ми­ју, оку­пи­ти „кон­цен­три­са­ни­ји” са­зив, бу­ду­ћи да је са­да­шњи Г20 „на­бу­јао у Г100”. У ко­јем прав­цу Ва­шинг­тон раз­ми­шља о бу­дућ­но­сти Г20, већ је на­зна­чио аме­рич­ки ми­ни­стар фи­нан­си­ја Скот Бе­сент: „САД су се вра­ти­ле на ме­ђу­на­род­ну сце­ну као ли­дер. Све­ли смо Г20 на осно­ве. Чи­ни­мо да то функ­ци­о­ни­ше за аме­рич­ки на­род бо­ље не­го икад”, на­ја­вио је Бе­сент, пре не­ки дан у Бе­лој ку­ћи.

Ју­жно­а­фрич­ки ли­дер Ра­ма­фо­за од­лу­чан је да на са­ми­ту про­мо­ви­ше те­ме од жи­вот­ног зна­ча­ја за гло­бал­ни Југ и по­ста­ви Афри­ку бли­же цен­тру свет­ске ди­пло­мат­ске аре­не.

„Не мо­гу ге­о­граф­ски по­ло­жај зе­мље, ни­во при­хо­да или вој­ска да од­ре­ђу­ју ко има глас, а ко ће би­ти изви­ждан. Ни­јед­на зе­мља не­ма пра­во да ћу­шка дру­гу зе­мљу”, по­ру­чио је Ра­ма­фо­за у за­вр­шној ре­чи на Со­ци­јал­ном са­ми­ту Г20 у Бок­сбур­гу, ис­точ­но од Јо­ха­не­збур­га. Истом при­ли­ком Ра­ма­фо­за је на­ја­вио да ће ЈАР из­да­ти за­јед­нич­ку де­кла­ра­ци­ју ли­де­ра Г20, упр­кос зах­те­ви­ма Ва­шинг­то­на да то не чи­ни. „Аме­рич­ки бој­кот је за жа­ље­ње и пред­ста­вља њи­хов гу­би­так” до­да­је Ра­ма­фо­за.

Са ова­квом раз­ме­ном „ди­пло­мат­ских вар­ни­ца” из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Пре­то­ри­је, шта ће би­ти с ово­го­ди­шњим са­ми­том Г20 (САД зва­нич­но пре­у­зи­ма­ју пред­се­да­ва­ње 1. де­цем­бра)? Сен­ка „пра­зне сто­ли­це” САД ина­че ни­је је­ди­на ко­ја ука­зу­је на иза­зо­ве пред ко­ји­ма се на­ла­зи Г20.

У Јо­ха­не­збур­гу Ки­ну овог пу­та пред­ста­вља пре­ми­јер Ли Ћенг, док ру­ски ли­дер Вла­ди­мир Пу­тин и овог пу­та из­о­ста­је (у по­за­ди­ни је на­лог Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да у Ха­гу за ње­го­во при­во­ђе­ње због слу­ча­ја „Укра­ји­на”). Исто­вре­ме­но, не до­ла­зи ни ли­дер Ар­ген­ти­не Ха­ви­јер Ми­леи, као ни пред­сед­ни­ца Мек­си­ка Кла­у­ди­ја Шајн­ба­ум Пар­до. Ју­че је би­ло не­из­ве­сно и ко ће у Јо­ха­не­збур­гу пред­ста­вља­ти Са­у­диј­ску Ара­би­ју.

„Ми­нус” ко­ре­о­гра­фи­ја за­то иде на­ру­ку га­ле­ри­ји при­до­шлих ви­со­ких зва­ни­ца, да то­ком Г20 и на­ја­вље­них број­них би­ла­те­рал­них су­сре­та по­ка­жу спрем­ност да се ухва­те уко­штац с ме­ђу­на­род­ним „по­ли­кри­за­ма” у вре­ме­ну ра­сту­ћих ге­о­по­ли­тич­ких ри­зи­ка и по­су­ста­лог гло­бал­ног при­вред­ног ра­ста.

На­и­ме, пре­ма про­це­на­ма Свет­ске бан­ке, гло­бал­ни при­вред­ни раст нај­ни­жи је у по­след­њих 17 го­ди­на, док би 2027. мо­гао да ука­зу­је на нај­спо­ри­ји де­це­ниј­ски раст од 1960. При­том ММФ упо­зо­ра­ва да би при­вред­ни раст са­ста­ва Г20 у сле­де­ћих пет го­ди­на мо­гао да бу­де сла­би­ји не­го пре пан­де­ми­је ко­ро­не. Не­ве­се­ле еко­ном­ске про­јек­ци­је под­ста­кле су зва­нич­ну Пре­то­ри­ју да ор­га­ни­зу­је пр­ву Г20 ана­ли­зу гло­бал­них не­јед­на­ко­сти од 1999, и то под ру­ко­вод­ством но­бе­лов­ца про­фе­со­ра Џо­зе­фа Сти­гли­ца. Је­дан од на­ла­за те ана­ли­зе: „Од 2000. го­ди­не је­дан од­сто нај­бо­га­ти­јих на све­ту при­сво­јио је 41 цент од сва­ког до­ла­ра ко­ји је оства­ри­ла гло­бал­на еко­но­ми­ја, док је ’до­ња по­ло­ви­на’ све­та до­би­ла са­мо по је­дан цент.” Ми­ли­јар­де­ри са адре­са­ма у Г20 до­да­ли су свом бо­гат­ству 2,2 би­ли­о­на до­ла­ра, што би би­ло ви­ше не­го до­вољ­но да се 3,8 ми­ли­јар­ди љу­ди из­ву­ку из си­ро­ма­штва, твр­ди „Окс­фам”. Да ли свет же­ли и мо­же да се из­бо­ри са том си­ту­а­ци­јом, по­ка­за­ће ис­ход те­ку­ћег са­ми­та Г20 у Јо­ха­не­збур­гу.