Дунавским током до Панчева

Панчево – Дунав, велик и моћан, река која надахњује вековима, место је сусрета различитих народа, култура и цивилизација, но најважнији европски пловни пут, није само физички повезивао обале већ је и обликовао свакодневицу људи, утицао на развој трговине, уметности и начина живота. То посетиоцу панчевачког Народног музеја приповеда и томе сведочи изложба Музеја Војводине, под називом „Дунавским током”, две ауторке – музејске саветнице, историчарке Милкице Поповић и више кустоскиње, историчарке уметности Александре Стефанов.

Пред Панчевцима је низ литографије, аутора Јакоба Алта и Лудвига Ерминија, из чувене серије „Дунавски погледи – од извора до ушћа у Црно море”, од 264 листа, коју је у Бечу, почетком 19. века издао Адолф Кунике. Смењују се у свечаној сали панчевачког музеја поетични призори приобалних места и градова на току, рађених према цртежима двојице уметника, али не само топографски детаљи. Слике су то свакодневице људи који живе уз Дунав, сведочанства о снази и лепоти реке и непрекинутој вези са човеком, а међу њима је и ведута – Панчево.

Овај град, којем у поменутој серији припада редни број 170, кроз векове јесте место сусрета словенског, турског аустријског и мађарског утицаја, споја различитости, који је обликовао његов карактер. Јер Дунав је Панчеву кроз трајање донео живот, трговину, културу и људе и баш као и сама река град је остао жив, покретан и отворен за нове токове, што се, напомињу ауторке, види и на изложеним разгледницама насталим крајем 19. и почетком 20. века. На њима су приказани насипи, мостови, пристаништа, траве и шеталишта – све оно што осликава живот на реци...

„Изложене литографије и разгледнице драгоцени су документи једног времена и веома важни историјски извори. Литографије поетичних призора приобалних места и градова, од Нештина у Срему до ушћа реке Тимок у Дунав на граници са данашњом Бугарском, међу којима је и ведута града Панчева. Осим топографске веродостојности, одликује их упечатљива презентација свакодневице различитих народа нераскидиво повезане Дунавом. На визуелним представама дунавских разгледница, од Апатина до Кладова, присутни су мотиви: насипи, шеталишта, пристаништа, зимовници, мостови, тврђаве, светионици, пловни објекти, преводнице на каналима, споменици (Трајанова табла), јединствени артефакти, који заузимају важно место у културно-историјском и уметничком контексту визуелне културе 19. и 20. века”, напомињу ауторке поставке, која је и више од једне музејске изложбе.

Ово гостовање плод је и наставак успешне вишедеценијске сарадње двеју установа, кроз размену знања, идеја и позајмицу предмета, посебно значајну у оквиру изложбене делатности оба музеја.

Тако изложене литографије и разгледнице, истичу гости из Новог Сада, јесу драгоцени документи, али и подсетник на заједничку прошлост, на прожимање култура и на Дунав као вечни симбол повезивања, разумевања и размене. Управо та идеја прожима и ову изложбу. То је идеја повезивања, сарадње и заједничког наслеђа два музеја, која ће се неговати и у наредном периоду, чуло се на отварању изложбе „Дунавским током”, која ће бити отворена до средине децембра.