Жетва по мразу у Белом Блату

Бело Блато – Село је удаљено двадесетак километара од Зрењанина, смештено у ритовима између приобаља река Тисе и Бегеја. То подручје је погодно за раст самоникле трске која се овде сече и прерађује већ деценијама и у највећем делу извози на западна тржишта. Трска се жање у специфичним зимским условима, посао жетелаца је изузетно тежак, али, ипак, мештани годинама на овај начин остварују приходе.

Трска се жање зими зато што је тада сазрела и може јој се прићи јер су мочваре где расте залеђене. Жетеоце ограничавају и ниске температуре због чега су биљке овлажене и залеђене ињем.

Тек последњих година ретки су почели да користе прилагођене косачице – неку врсту комбајна. Најчешће, међутим, радници трску секу ручно, уз помоћ алата који личи на нешто између мача и српа, а зову га ђаласка. Везују је у снопове и превозе до радионица за прераду. За скидање трске углавном се ангажују надничари. Ове сезоне се један сноп пожњевене трске плаћа од 35 до 40 динара а дневно се најчешће посече четрдесетак снопова. Мада, како прича Белоблаћанин Роберт Шпеиерс, искуснији могу бити и много продуктивнији.

– Могло би се посећи и дупло више, али тај темпо се не може одржавати дуже време – објашњава док новинарима демонстрира сечу.

Бело Блато има око 1500 становника, а својевремено је бар седамдесет одсто радно способних на неки начин било везано за жетву и обраду биљке која прекрива околне мочварне пределе. Уочи кризних година, када се прерада одвијала у тада јединој трскари пољопривредне задруге „Јединство”, извозило се и по два милиона квадратних метара тршчаних плоча.Већ деведесетих прошлог века, након појаве кризе и ограничења у извозу,скромна фабрика стагнира и производња је почела да се смањује. Поново су је покренули Холанђани, чијим доласком су за жетву уведене и машине, али су се и они повукли због блокада и отежаног пласмана на инострано тржише.

У међувремену су ницале приватне трскаре у којима су власници почињали с једном или две машине.

– Трска је захвална биљка и све се више цени као природни еколошки грађевински материјал који на Западу има широку примену. Она је одличан топлотни и звучни изолатор, а поред тога што је трајна штити од радијације која проузрокује и тешке болести – каже Мирко Года, власник фирме „Југотрска”. Ово мало предузеће Мирко је држао заједно са братом, а наследили су га од оца. Отац је искуство стекао у задружној трскари, а онда је у Бездану 1990. купио две машине и почео да ради сам. Сада браћа раде сваки за себе, а у селу има још неколико оваквих фирми.

Само из Миркове трскаре данас на тржиште оде око 100.000 квадрата тршчаних плоча годишње.Посао не стагнира ни сада када се појавила светска економска криза. Сеча трске за њега је тек почела и од планираних 15.000 снопова он је допремио тек петину.