Нестабилни мир дуж административне линије

Ситуација је стабилна, али непредвидива, ровита, неизвесна... Ово су речи којима су надлежни званичници најчешће минулих година описивали стање у Копненој зони безбедности (КЗБ), узаном појасу уз административну линију према Косову и Метохији, у правцу централне Србије. Ових дана је ово подручје још једном било тема интересовања јавности, након што је РТС објавио да је у близини војне базе „Дебела глава” пуцано на патролу припадника ВС који обезбеђују КЗБ. Изостала су детаљнија објашњења ових навода, али је некако истовремено објављена вест о четворици ловаца који су из правца централне Србије залутали у простор јужне покрајине. Приштинска администрација их је новчано казнила и пустила да се врате кућама.

Више од четврт века после агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године, рата на чијем завршетку је успостављена КЗБ војнотехничким споразумом из Куманова, а у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, наша војска и даље извршава овај задатак, рутински и одговорно. Имајући у виду напоре генерација војника које су овде биле ангажоване током минулих 26 година, може се рећи и недовољно запажено у перцепцији целокупне јавности.

У суштини, реч је такозваном линијском обезбеђивању, дуж КЗБ налазе се базе ВС, из којих се путем осматрања и патрола спречавају незаконите активности у овом појасу. Припадници јединица ВС из целе Србије у сменама бораве у базама. Наравно, наоружани су и опремљени муницијом, па она фраза о борбеном задатку у миру у овом случају није претеривање.

Са друге стране административне линије, унутар подручја Косова и Метохије, по споразумима склопљеним на крају рата, требало би да се налази само Кфор. Сарадња са овим међународним снагама постоји, везе са обе стране линије на свим нивоима командовања функционишу, обављају се такозване једновремене заједничке патроле ВС и Кфора. Међутим, Кфор је неупоредиво мање активан на овим задацима од ВС, што је један од фактора који ствара предуслове за инциденте у КЗБ.

Углавном је реч о шумокрадицама које прелазе са Космета, улазе у КЗБ, где илегално секу дрва и одвлаче их на подручје покрајине. Обично побегну када наиђе патрола ВС, остављајући за собом чак и тракторе са приколицама.

Међутим, више пута су пуцали на оне који су задужени за безбедност у КЗБ. У једном таквом инциденту 2014. године погинуо је жандарм Стеван Синђелић. Наиме, у КЗБ се по потреби појављују и припадници МУП-а Србије који су задужени за процесуирање оних који су ухваћени у нелегалним активностима.

Временом, у близини административне линије почели су да се појављују припадници полиције Приштине и то је додатно усложнило постојећу ситуацију. Дешавало се да пређу линију и да буду разоружани и ухапшени у централној Србији. Било је тврдњи и снимака да и припадници ВС и Жандармерије незнатно пређу фамозну линију, која баш и није свуда тако прецизно означена, али су се по уоченој грешци одмах враћали на подручје централне Србије.

Сарадња ВС и Кфора траје већ трећу деценију, али се један јединствен догађај у КЗБ, тачније на административном прелазу код Мердара, догодио 16. децембра 2022. године. Било је то време великих напетости на северу Космета, па је Влада Србије донела одлуку да званично затражи повратак дела полицијских и војних снага у јужну покрајину, за шта постоји могућност у Резолуцији 1244. Курир ВС је на прелазу предао тај захтев колеги из Кфора, а овај је однео команданту међународних снага у Приштину. У јануару је стигао очекивани негативни одговор, али било је то први пут да је Србија званично тражила да се спроведе поменута одредба Резолуције 1244.

КЗБ је била и поприште побуне Албанаца на југу централне Србије 2000. и 2001. године, која је покушана са тзв. ослободилачком војском Прешева, Медвеђе и Бујановца (ОВПМБ), копијом тзв. ОВК. У овом оружаном сукобу, рату на релативно малом простору, било је убијених грађана, погинулих полицајаца и војника. Сепаратисти су се овог пута преиграли и НАТО, односно Кфор, окренуо се против њих, подржавши ангажовање Београда. КЗБ је убрзо релаксирана, војсци и полицији Србије је дозвољен повратак до саме административне линије са јужном покрајином.

Али последњу реч у том уском појасу и данас има командант Кфора, како је то и записано у Кумановском споразуму. Војска Србије ће и даље спроводити сложен, може се рећи, трајни задатак у КЗБ. Ситуација у њој је, како кажу званичници, и данас стабилна, али и непредвидива, о чему сведоче и последњи догађаји који су одмах по објављивању вести са тог подручја привукли пажњу јавности.