Злочин који је поделио Турску

Специјално за „Политику”
Истанбул,16. јануара – Делиоци правде у Вану, месту на крајњем југоистоку Анадолије, донели су незапамћену пресуду: пет лица, чланове исте породице, осудили су на пет доживотних робија. То је најстрожа казна која је досад изречена у Турској.

Шта су толико згрешили чланови те фамилије,који ће остатак живота провести иза решетака. У питању је убиство ради одбране „образа породице”, злочин који је непознат у већини земаља света .

Прича је језива,невероватна. Малолетна Наила Ердаш (16) силована је и остала у другом стању.Месецима је прикривала трудноћу, али је на крају морала да оде у болницу. Када су лекари схватили о чему се ради,нису хтели да је пусте кући пошто су се плашили најгорег. Пријавили су случај и полицији.После порођаја у болници се појавио њен отац и гарантовао да јој се, и поред греха који је починила, неће ништа лоше десити. Лекари су му поверовали и направили фаталну грешку.Само неколико сати касније Наилу је у кући убио њен рођени брат.

Суд је био немилосрдан. Оца, мајку и братаубицу као и двојицу ујака осудио је на доживотну робију. Трећи ујак је добио 18 година затвора, само зато што није пријавио шта се спрема.

„То је веома добро, што је кажњена цела породица. Пресуда ће послужити као опомена другима. Људи ће схватити да ће се суочити са проблемима због убистава у име укаљане ‘части породице’ која су честа у Турској, каже Заел Озгокче, из Удружења жена у Вану.

Има, међутим, и оних који оправдавају злочин. Поготово међу 12 милиона Курда који још не признају право на слободну љубав. Када се начини грех мимо брака,онда, као у овом случају, суди и немилосрдно пресуђује најближа родбина. Улога џелата се најчешће додељује малолетној браћи, како би добили блажу казну.

У Турској нико прецизно не може да каже колико ово робовање прошлости односи живота девојака. Према невладиним организацијама, чланови породица годишње убију око 500 жена. Недавна анкета која је спроведена у Дијарбакиру, највећем граду на истоку земље у коме претежно живе Курди, скоро 40 одсто испитаних оправдава овакве злочине, док је 22 одсто за нешто блаже казне: грешнице, по њима,треба трајно обележити – одсећи им нос, ухо, а у најбољем случају ошишати их до главе. Та убиства, као и сва друга, увек су била санкционисана у кривичном закону.Али судије су под утицајем јавног мњења, по правилу, изрицале благе казне. Узимане су у обзир олакшавајуће околности – повређени углед фамилије – које уистину то и нису.

У акцију су се укључили Фонд УН за становништво и Амнести интернешенел, у покушају да људима отворе очи. „Ми смо покренули велику акцију у коју желимо да укључимо полицију, судије и невладине организације, грађане, како бисмо створили свест о апсурдности оваквог дељења правде”, објашњава Ан Бригит-Албертсен из организације УН.

У оквиру реформе правосуђа Турска је одлучила да раскрсти са овим наслеђем прошлости: казне су ригорозно пооштрене за овакве злочине, укључујући и доживотни затвор. Запрећено је и онима који подстичу „обичајна убиства”.

Оштрија казнена политика, која се сада примењује, ма колико била ригорозна, сама за себе није довољна. То потврђују најновије анализе овог феномена. Откако су на снази оштрији параграфи, нагло се повећао број самоубистава младих девојака: узимањем пестицида, вешањем, или скончавањем под точковима аутомобила и трактора. Многи сумњају да су то убиства која се само приказују као самоубиства како би се избегла одговорност пред судом.