Нећу да угађам извозним маговима

И ја бих волео да смо у Европској унији, па да од Брисела и Европске централне банке, попут Мађарске или Летоније требујем и добијем по неколико милијарди евра за одбрану курса динара. Али, ми нисмо тамо, нити можемо да штампамо евре. Морамо их зарадити, створити, па тек онда продавати. И то не по оној цени по којој то одговара неким извозницима, који се одмах потом претворе у увознике, већ по најреалнијој тржишној вредности. У том погледу, а то је усаглашено и са Међународним монетарним фондом, ништа нећемо мењати – курс остаје на истом курсу. Биће и даље, као до сада, флексибилан и пратиће све дневне промене понуде и тражње, изјавио је за „Политику” гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић поводом све учесталијих захтева, поготово из редова оних који се баве крупним бизнисом, да курс евра „уплови” у некакве стабилније воде.

Гувернер разуме интерес и пословне идеје домаћих бизнисмена, али нико од њих, како рече, није изашао „на црту” и сам понудио на тржишту евро по цени од 82 динара: „Кажу, држава треба да се задужи и да им омогући јевтинији евро и стабилнији курс у неком дужем периоду. Нико не рече где то да држава позајми и по којој цени. И што би се, коначно, држава задуживала за интерес приватног бизниса?”

– Нико не верује да је највише Народној банци, више од свих извозника и увозника, стало до јаког динара и стабилног курса. Али, када понуда падне, а тражња за еврима порасте, долази до неминовне депрецијације. Боље је и скупљи евро, а да га буде у сваком часу, него јевтин, а да га нема. Не видим никога коме би, да НБС не интервенише повремено на тржишту, одговарали високи дневни шпицеви курса евра у једном или другом смеру – упозорава Јелашић и додаје да Народна банка никоме неће угађати ценом динара, а понајмање нашим извозним „маговима” којима ни троцифрена вредност евра не би помогла да нешто продају у свету.

Нема тог курса евра по коме би данас смедеревски „Ју-Ес стил” могао да прода у Европи свој челик. Зашто? Стала је тражња за том робом. Нема купаца. У тој ситуацији ниједан курс не може му помоћи, тврди гувернер објашњавајући да до раста курса евра у последњих неколико месеци није дошло, као што се по „чаршији” проносе вести, због тога што стране, поготово грчке, банке износе „наше” девизе напоље. Девизна ликвидност тих „наших банака са страним капиталом” није пала у односу на стање од 1. октобра прошле године. Штавише, суочене са великим проблемом пласмана новца на нашем тржишту, оне редовно купују хартије од вредности НБС и тако јој „помажу” у повлачењу вишка новца са тржишта и омогућују ефикасно вођење антиинфлаторне политике.

На питање колико кошта вођење садашње антиинфлационе политике преко такозваних репооперација гувернер каже: „Много мање него што би нам то наплатили у збирном рачуну инфлација и курс”. Он подсећа да у Закону о НБС нигде ништа не пише о трошковима вођења политике здравог новца, али да, захваљујући позитивним курсним разликама, НБС неће завршити 2008. годину са губитком, иако око 30 милијарди динара исплаћених за камате није мала ставка.

Гувернер Јелашић се нада да ће и влада ускоро, не само због неуравнотежених прихода у односу на расходе у буџету, изаћи на тржиште са својим хартијама од вредности до 1,75 одсто бруто домаћег производа и тиме му посредно помоћи у вођењу антиинфлационе политике и смањењу њених трошкова. Иако по закону НБС може држави да зајми паре, влада се, не само под притиском ММФ-а, одрекла такве могућности опредељујући се искључиво за домаће изворе финансирања буџетског дефицита. Када ће се те државне хартије појавити он, за сада, нема поузданијих информација, али свакако пре него што се посегне за неким другим мерама попут повећања ПДВ-а. Иако је корекција пореза на додату вредност „ушла”у списак могућих извора финансирања буџета, али као крајња могућност, јер је такав потез превише инфлаторан, гувернер се нада да до тога, ипак, неће доћи.

По њему, биће много делотворније да се и држава одрекне извесних издатака, али не тако што ће део пара за Коридор 10 преусмерити за плате и пензије, па тиме изазвати скок потрошње, већ из једног јединог разлога – светска криза и рецесија све се више осећају и код нас. А то значи да се и укупна, па и државна, буџетска, потрошња морају прилагођавати новим, много скромнијим околностима.

Шта ако се, пита гувернер, не оствари планирани привредни раст од 3,5 одсто, а ми смо све буџетске приходе планирали са том стопом. И одговара –можда би пре ребаланса ваљало видети где се може нешто уштедети, па и на издацима за плате и пензије.

-----------------------------------------------------------

Изненађујућа инфлација

Гувернер Јелашић признаје да је и сам био веома изненађен, наравно позитивно, лањском стопом инфлације од 6,8 процената. Очекивао је да буде једноцифрена, али не баш испод седам одсто. До тога је, каже, дошло захваљујући, пре свега, учесталим појефтињењима деривата нафте, али и вођењем стабилне и препознатљиве монетарно-кредитне политике, коју, бар за сада, без обзира на све притиске са стране, неће мењати без великих разлога. Због тога се у ову годину закорачило са циљањем укупне, а не само базне стопе инфлације од осам процената, плус-минус два процентна поена. „Резерва” од два поена није због могућег повећања ПДВ-а, већ из опреза да цена сирове нафте не буде опет више од сто долара за барел.

-----------------------------------------------------------

Спорост у налажењу пара

НБС је, према речима Јелашића, учинила много тога крајем прошле године да би побољшала ликвидност домаћих банака. Поготово девизну, али то никако не значи да ће банке у садашњим околностима похрлити да привреди и грађанима дају паре шаком и капом. И оне се прерачунавају водећи рачуна о сваком, па и најмањем ризику. Држава је, каже, обећала некаква подстицајна средства привреди и предузетницима, али се, нажалост, мало труди да брзим одлукама у парламенту повуче стотине милиона евра од неких европских банака за поједине намене.

Нема бољег примера од кредита Европске инвестиционе банке за реконструкцију београдског моста „Газела”. Те паре одавно стоје, али ми још не можемо да решимо пресељење Рома из картонског насеља испод тог моста. Слично је и са подстицајним кредитом италијанске владе за мали бизнис, али и другим зајмовима, јер влада и Скупштина нису довољно ефикасни у доношењу одговарајућих одлука.