Канадске гуске обориле „ербас”

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 16. јануара – „Чуда су нас и угрозила и спасла”, једногласни су преживели путници јучерашњег принудног слетања „Ју-Ес ервејзовог” авиона у реку Хадсон, неколико минута по полетању са њујоршког аеродрома „Ла Гвардија”.

У невољу су их их увалили удари птица (претпоставља се канадских гусака) који су оштетили моторе „ербаса А-320”, а избављење је дошло у виду врло вештог маневра пилота и брзе интервенције спасилачких екипа.„Извукли смо премију на лутрији живота”, протумачио је драматично поигравање судбине Карл Базариан (62), банкар са Флориде. Његови сапутници се слажу, на различите начине. Елизабет Мекхју (64) из Северне Каролине захваљује молитвама Богу. Џеф Колодјеј (31) из Конектиката сматра да је до „среће у несрећи” дошло првенствено због прибраности и вичности капетана (из Калифорније) посаде Чеслија Саленбергера (57) званог Сали.

Познаваоци и званичници одају Салију – врхунско признање. Његова умешност при атерирању спречила је катастрофу, тврде поводом удеса у коме нико од 150 путника и пет чланова посаде није погинуо нити задобио опасне повреде.

Пилота медији проглашавају за „хероја”. Хроничари истичу да се од њега могао и очекивати спасоносни подухват, кад се у виду има кроз шта је он лично прошао и како се оквалификовао.

Има 40 година летачког искуства, од којих последњих 29 у „Ју-Ес ервејзу”, а претходно као пилот ратног авиона „Ф-4” (фантом 2). У међувремену – ангажован је и као експерт за авионску безбедност при Националној ваздухопловној и свемирској управи (НАСА) и стекао дипломе магистра јавне администрације и индустријске психологије.

Преокрет од несреће ка срећи почео је Салијевим маневром. То, међутим, не би било довољно, да Хадсоном није „заједрио” у близини мноштва интервентних пловидбених јединица које су притекле у помоћ чамцима и хеликоптерима из којих су спуштани гњурци.

Да оне нису брзо стигле, кажу стручњаци, дошло би до „споре” трагедијесмрзавањем, јер је температура ваздуха била минус 10, а воде плус два. Неколико десетина путника је, и у повољнијим условима, морало да добије медицинску помоћ због хипотермије. Међу њима је, вероватно, и неименовани путник који је, по „Њујорк посту”, 15 минута пливао до обале Њу Џерсија.

(/slika2)Поједини грађани Њујорка су, и на чврстом тлу, доживели стрес. Гледајући авион на „неуобичајеном курсу”, обузела их је стрепња да ће се догодити реприза трагедије – када су 11. септембра 2001. удари отетих путничких авиона у „куле близнакиње”, однели више од две хиљаде живота и послужили за вашингтонско проглашавање глобалног рата против тероризма, при чему је, на основу нетачних информација, нападнут Ирак, што је довело до поремећаја односа у свету…

Надлежни су се, стога, потрудили да брзо издају саопштења да „нема индиција да се ради о терористичком нападу”. Криве су, изгледа – гуске.

Ни таква констатација није наивна. Федерална управа авијације, према наводима телевизије Ем-Ес-Ен-Би-Си, рачуна да су од 1995. до 2005. године птице у САД удариле у авионе 65.000 пута, или – једном у 10.000 транспортних летова.

Јучерашња драма на Хадсону уклопила се, посредно, и у текућу финансијску кризу. Међу путницима је било, преноси се, 20 службеника „Бенк ов Америка” – чије је седиште у Шарлоту где је требало да слети малерозни авион – којој је управо додељена додатна државна потпора у износу од 20 милијарди долара.

Али превладава хуманитарни приступ. Истиче се, тако, да је приликом ризичног слетања авиона у реку и „уласка реке у авион” најважније да су спасени сви животи, међу којима и деветомесечне бебе и 85-годишње жене. Као и путника, од који је један кренуо да с друштвом игра голф, други на венчање…