Неконкурентност главна бољка

Очекивани пад извоза у овој години могао би да буде донекле ублажен захваљујући пољопривреди и прехрамбеној индустрији које, бар за сада, не осећају озбиљније последице свеопште економске кризе. Управо то је шанса српске привреде, сматрају пословни људи, али под условом да се претходно реши један од највећих проблема – неконкурентност наших производа на иностраном тржишту.

Застарела технологија, слаб квалитет, неатрактивно паковање, недостатак сертификованих артикала, немогућност кредитирања продаје и високе цене главни су разлози због којих производи из Србије не могу да парирају чак ни онима из земаља у окружењу. Глобални индекс конкурентности показао је да је 2008. годину Србија завршила на 85. месту од укупно 134 земље за које се тај индекс прати. У Министарству економије и регионалног развоја сматрају да је то успех, јер смо донедавно заузимали 91. место, али је забрињавајуће да су испред Србије државе попут Костарике, Црне Горе, Вијетнама, Украјине, Хондураса...

Пословни људи сматрају да је за повећање конкурентности неопходно, између осталог, подићи ниво технолошке опремљености, ефикасности управних одбора, али и заштите мањинских права акционара. Једна од мера могла би да буде и реформа образовања, што би подразумевало увођење више практичног рада у школама и на факултетима, као и осавремењивање наставних програма. Најважније је, ипак, да се у тај процес укључе државне институције, како би била унапређена заштита власничких права и интелектуалне својине и повећана ефикасност рада судова.

Влада Србије је већ направила неке кораке, ради повећања конкурентности српских производа, али се они углавном своде на усвајање различитих стратегија и акционих планова. Програмом подршке развоју конкурентности ове године је обезбеђено 60 милиона динара, али извозници сматрају да су неопходна знатно већа улагања.

Родољуб Драшковић, председник концерна „Свислајон Таково”, каже да је најважније унапређење технолошког развоја који је сада, према његовој процени, на нивоу из 1985. године. Упркос томе, његова фирма је успела да продре на западна тржишта.

– Добро смо се позиционирали у земљама попут Норвешке, Енглеске и Швајцарске, а познато је да су њихова тржишта веома захтевна и да највише пажње придају квалитету. У региону смо одавно стекли лидерску позицију у области производње хране, али је мало српских предузећа за која се може рећи да су конкурентна на светском тржишту – сматра Драшковић. Он каже да би производи прехрамбене индустрије, ако се реши проблем технолошке заосталости, у наредном периоду могли да буду знатно конкурентнији.

Сличног мишљења је и Зоран Дракулић, власник компаније „Ист поинт”, који са жаљењем констатује да већина српских производа није конкурентна на светском тржишту, иако имамо тржишне вишкове, пре свега кукуруза и пшенице. Разлог за то су, према његовом мишљењу, високе цене и недовољна отвореност тржишта.

– Проблем је у томе што земље у окружењу имају знатно ниже цене прехрамбених производа, који би иначе требало да буду окосница српског извоза. Управо због тога наша привреда није конкурентна – истиче Дракулић.

И Драган Цветковић, директор Фабрике каблова Зајечар, напомиње да је цена један од главних фактора који утичу на конкурентност, поготово на источним тржиштима, док на Западу већи значај придају квалитету.

– Српска привреда би могла да буде много конкурентнија, а да бисмо у томе успели предузећа морају више да улажу у развој опреме како би постала продуктивнија – истиче Цветковић. Он тврди да продуктивност у Србији мора да буде на нивоу приближно оном у земљама Европске уније, уколико желимо да робу пласирамо на њихово тржиште.

Из Министарства економије и регионалног развоја истичу потребу да и локална самоуправа допринесе повећању конкурентности домаће привреде тако што би створила повољне услове за долазак страних инвеститора.

– Уз њих би стигле и нове технологије и знања, што би у знатној мери утицало на раст конкурентности производа из Србије – наглашавају у Сектору за конкурентност и инфраструктуру квалитета Министарства економије.

Сутра: Храна – извозна шанса