Козаци хоће да чувају Цетињски манастир

Специјално за „Политику”
Подгорица, 16. јануара – Светиње у Цетињском манастиру, за сада, нису угрожене, а тај храм је отворен за све вернике и људе добре воље, па и за козаке и многе друге Русе, изјавио је јуче за „Политику” парох подгорички мр Велибор Џомић.Наиме, у црногорским медијима објављена је вест руске агенције Интерфакс према којој би козаци Армије великог Дона требало да чувају Цетињски манастир и реликвије похрањене у њему – десну руку светог Јована Крститеља и честицу Часног крста.

– Послаћемо групу од пет, шест козака у Црну Гору. У складу са споразумом, постигнутим са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, они ће чувати десну руку светог Јована и остале драгоцености у манастиру – саопштено је из Армије великог Дона, а преноси Интерфакс.
Такође се наводи да ће козаци за мисију бити пажљиво изабрани.

– Светиње божје чува Бог и оне својом благодатном силом саме себе чувају. Сви ми људи на земљи, било да смо свештеници, лаици, па и козаци, светињама божјим указујемо поштовање и са вером и љубављу им приступамо како бисмо од њих примили благодат и благослов – казао је Џомић. – С таквом вером и љубављу светињама је приступио и Виктор Петрович Водолацки, атаман Армије великогДона, врховни атаман Козачке војске Русије и депутат Путинове Јединствене Русије, са својим сарадницима.

Џомић истиче да козаци себе сматрају заштитницима православља „и светиња божјих свуда у свету”, те да су Часном крсту и руци светог Јована Крститеља, „који се по божјој вољи налазе у Цетињском манастиру, такву пажњу, поштовање и љубав указали и пре две године када је рука светог Јована походила Русију”. 

– Козаци, као и многи други Руси, долазили су и долазиће у Цетињски манастир који је свагда отворен за све вернике и све људе добре воље – рекао је он. – Светиње у Црној Гори за сада, Богу хвала, нису угрожене, а само недобронамерни нечију веру, љубав и поштовање према светињама могу да доживе као атак на Црну Гору која има своје законе из многих области, па и о ношењу оружја и оружаним пратњама.

Министар унутрашњих послова и јавне управе Црне Горе Јусуф Каламперовић саопштио је јуче медијима да први пут чује да ће на позив митрополита Амфилохија козаци из Армије великог Дона чувати Цетињски манастир, те да „нико неће нарушити безбедност у Црној Гори”. Из Управе полиције тврде да се нико из Армије великог Дона није обратио са захтевом за одобрење боравка.

– Ако се обрате, захтев ће бити разматран. У сваком случају, као страни грађани могу да бораве без оружја на територији Црне Горе, сходно Закону о странцима – казала је портпарол Управе полиције Тамара Поповић.

Ни руски амбасадор у Црној Гори Јаков Герасимов није обавештен о договору између митрополита Амфилохија и атамана Водолацког. Из Народне странке Црне Горе јуче су оценили да је реч о симболичком чину, а не физичкој и оружаној заштити. У конкретном случају у питању је не физичка и оружана заштита, како се то жели представити, већ симболички чин којим се наглашава духовна веза међу православним народима – казао је за „Политику” портпарол НС-а Славиша Губеринић. – Чињеница да Митрополија црногорско-приморска чува неке од највећих хришћанских светиња привлачи васељенску пажњу, и радује што јој прилазе многи народи, а посебно братски народ као што су Руси, за који смо традиционално везани.
Он наглашава да „појам козаштва нема исто значење као што је имало некад”, те да би то било исто када би неко данас Бокељску морнарицу прогласио милитаристичком и паравојном организацијом, „као што се желе представити наша браћа козаци”.

– То што је на Православну нову годину депутат руске Думе који има симболичку титулу атамана Велике донске војске, и сарадник премијера Русије Владимира Путина, Виктор Петрович Водолацки, заједно са делегацијом из Почасног фонда деснице светог Јована Крститеља приступио поклоњењу овим великим светињама представља чин дубоке вере и поштовања – оцењује Губеринић. – Али тим светињама не прилазе само православни, јер је својевремено и делегација из реда Малтешких витезова, који себе сматрају чуварима руке, у својим ношњама пришла на поклоњење овим светињама, па том чину није придавана велика пажња.