Избеглички живот без грејања

Смедерево – За разлику од смедеревских станова који су ових дана топли упркос енергетској кризи јер свих дванаест котларница у граду ради искључиво на мазут, око 35 оронулих дрвених барака у селу Радинац, у којима живи око шест стотина избеглица, на Божић је остало без грејања. И тако до дана данашњег. Тај колективни центар напаја се гасом из оближњег „Ју-Ес стила” у којем је пре десетак дана потпуно обустављена производња због несташице гаса, па су и трошни домови њихових првих комшија остали хладни. Станари насеља, избегла и расељена лица, некако се сналазе помоћу грејалица и пећи, због чега им је живот доведен у опасност јер су бараке, старе око пет деценија, углавном дрвене, а инсталације давно дотрајале. Страх од зиме и избијања пожара увукао се у душе „избеглица“ којима су импровизоване монтажне кућице више од петнаест година једини дом. Страхују и надлежни у локалној власти, али тврде да је ипак све под контролом.

– Грејање на струју у овом хладном периоду била је једина алтернатива гасу и поред тога што смо свесни да је реч о баракама које нису прављене за породице, а камоли више породица, где свака користи апарате на струју,од пећи,бојлера, па до шпорета и замрзивача. Зато стално контролишемо потрошњу јер страхујемо од пожара,поготово што знамо да ниједна кућица нема трофазне утичнице, а на једној командној табли има више осигурача, па долази до прегоревања каблова и инсталација –каже за „Политику“ управник кампа у Радинцу Зоран Радојковић.

Међу шест стотина избеглица има више од стотину деце до десет година и десетак беба. Ту је настањено и стотинак старих и изнемоглих.Није ретко да у једној дрвеној кућици од четири собе живе чак и по четири вишечлане породице које деле једно купатило.Има барака где се у купатило улази и споља.Столарија је дотрајала и расклимана, па хладноћа улази са свих страна.Јесте да струју плаћа „Ју-Ес стил”, али станарима је наложено да штеде због евентуалних паљевина.Напон је такође ослабљен, па кварцне грејалице једва да раде.

У породици Живковић, која четворособну бараку дели са још три породице, затичемо бебу, малог Стефана рођеног тек пре тринаест дана. За неки дан из породилишта ће стићи још једна беба, па ће у тесном собичку живети седам душа.Греју се само на једну кварцну грејалицу коју тек повремено укључују из страха од пожара.Из утичнице вире каблови, потпуно необезбеђени, који се топе кад дуже ради грејалица.Купатило заједничко, а пара за одржавање чистоће нема.Глава породице, Косара, самохрана мајка шесторо деце, од које само једно мушко, и то десетогодишњак, очајна је јер њена породица нема баш никаквих прихода. Живе без иједног динара, посла нема,а ни помоћи од државе.Дневно од Црвеног крста добију по један сиромашни оброк по особи и кажу да то мало хране распореде и за доручак и вечеру. Деца, више гладна него сита, а сад их је снашла и мука са грејањем.

– Све муке иду на сиротињу, смрзавамо се, а најгоре је за бебу, већ је почела да кашље. Ноћу не смемо да укључујемо кварцну, а дању повремено. Имамо рупе између зидова и ту гурамо новине да не улази хладноћа. Кроз прозоре „свира“ хладноћа и цури вода кад пада киша, а на праг од врата стављамо ћебе. То је наш живот, а на пролеће чујем да се вероватно затвара насеље, па ћемо сви на улицу – прича кроз сузе Косара Живковић.

Није много боље ни у другим породицама. Свака прича је за себе и свакоме је своја мука најтежа.

Управник Радојковић каже да је из „Ју-Ес стила” добио информацију да је стигао минимум гаса за грејање фабрике у хуманитарне сврхе, односно напајање избегличког насеља. Сада се, међутим, јавио нови проблем. У неколико барака у које управа нема приступ, а преко којих иду инсталације за грејање, дошло је до пуцања цеви због мраза. Вода цури и не може да допре до радијатора у баракама, па грејања још нема.

– Радимо на томе да што пре отклонимо последице хаварије. То нам сада отежава ситуацију, али надамо се да ће сутра грејање доћи и до барака – сматра Радојковић.