Календар посних слава повећао продају рибе

Остало је још неколико дана до почетка божићњег поста, али потражња за свежом и печеном рибом је већ неко време у порасту. Разлог је и то што је календар посних слава ове године више наклоњен произвођачима и трговцима. Све веће славе су ове године биле посне и на трпезама је било више рибе и посних специјалитета. Цене се углавном нису мењале у односу на прошлу годину, а најтраженији су и даље шаран, ослић и пастрмка.

Цене се нешто мало разликују у зависности од тога да ли се риба купује у рибарницама или трговинама(у већим форматима је јефтинија), али се према најновијим подацима свеж шаран продаје од 600 до 750 динара, шницла од шарана иде и дупло више, кечига 1.800, скуша иде од 900 до 1.200, пастрмка од 700 до 750 динара по килограму, док је ослић најповољнији и може да се пазари и за 500 динара по килограму.

– Имали смо гужву још прошле недеље јер је Аранђеловдан био у петак, па су многе породице ове године и ову славу обележиле посном трпезом. Пост почиње у петак и спремни смо за веће интересовање купаца, али највеће гужве очекујемо у децембру. Ове године је специфично то што су сталне муштерије раније почеле да праве резервације за Светог Николу и књига поруџбина је већ делом попуњена, што се није раније дешавало. Што је најважније, рибе има довољно и нема разлога за бригу – каже власник рибарнице на Видиковцу. За оне домаћице које су навикле да рибље специјалитете не спремају него купују потребан је нешто дубљи џеп. Многе рибарнице сада су се претвориле и у кетеринг сервисе, али су и цене значајно више. Наплаћује се и печење рибе, па и чишћење уколико се риба набавља у истој рибарници. Рибља чорба тако кошта од 600 до 700, ослић печени од 1.300 до 1.600 динара, филет пастрмке иде и до 3.500, а скуша и до 3.800 динара.

Добро су се припремили и трговци, који и ове године на акцијама почињу да истичу управо рибу и то шаран који се користи углавном као мамац за купце и у великим маркетима зато буде и најјефтинији.

Према речима Крума Анастасова, председника Групације за рибарство ПКС и директора рибњака „Капетански рит”, сезона продаје је увелико почела и може се рећи да обећава, јер је потражња велика, а и славе су ове године углавном посне, па је продаја почела нешто раније него обично.

– Ово је период када се излови полако приводе крају и почиње већа продаја. Цена се није битније мењала у односу на прошлу годину иако су трошкови производње порасли, али је таква ситуација, да нема најава да ће бити поскупљења. Цене рибе су условљене и конкуренцијом, на шта смо небројено пута упозоравали. Колико пута смо поновили проблематику да су увоз шарана и цене у окружењу велики проблем за нас, јер су то земље које значајно субвенционишу рибарство, а произвођачи не плаћају накнаде попут наших. Све то утиче на цене – каже Анастасов у изјави за наш лист.

Средња велепродајна цена шарана је, каже, од 420 до 440 динара без ПДВ-а. Он наглашава да смо за првих осам месеци увезли шарана у вредности од два милиона евра, што такође говори о неравноправном положају домаћих произвођача.

– Цена се неће мењати ни у наредном периоду иако оне не одражавају стварно стање и требало би да буду више. Порасли су и трошкови производње, од енергената до хране и решавања амбијенталних услова у рибарству и није логично да риба није поскупела, али такво је тренутно стање на тржишту – каже наш саговорник.

Он подсећа да се сваке године због овакве ситуације у рибарству површине под шараном смањују. Оне су у односу на период пре 15 година смањене за трећину. Произвођачи купцима поручују да би рибу требало да конзумирају током целе године, а не само у посту, јер је риба произведена у Србији значајно квалитетнија од оне која се увози из околних земаља смрзнута или расхлађена. Наши произвођачи кажу да би купци домаћи шаран требало да препознају као бренд који би требало да има главну улогу у исхрани становништва. Није непознаница да се у ресорном министарству, кажу произвођачи, мало људи бави рибарством, што такође говори о томе колико им је важан овај сектор. Домаћи произвођачи су суочени са ударима конкуренције из региона, која има суфицит у производњи управо захваљујући субвенцијама и није им проблем да спусте цену. Зато неки наши ланци увозе полупроизводе или смрзнуту рибу попут пастрмке из Босне и Херцеговине, Турске, Албаније или Црне Горе.

Иако је у свету тенденција да се рибарска производња поспешује на сваки начин, то код нас није тако, због чега је све мање рибе која се чува у отвореним водама.