Девојчице и младе жене су најчешће мете дигиталног насиља

Девојчице и младе жене су најчешће мете дигиталног насиља, казао је јуче у Привредној комори Србије Демо Бериша, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог на Међународној конференцији „Прекинимо ћутање – Заједно”, посвећеној борби против дигиталног насиља над женама и девојчицама. Због тога, како је нагласио, фокус мора да буде на образовању, превенцији и јачању компетенција наставника и родитеља. „При томе, морамо знати да значајну улогу у превенцији дигиталног насиља имају и медији, дигиталне платформе и приватни сектор”, указао је министар и додао да ће министарство наставити да унапређује нормативни, стратегијски и институционални оквир, уз подршку међународних партнера, како би се обезбедила ефикаснија заштиту жена и девојчица

Да је Србија захваљујући доследној примени Истанбулске конвенције и унапређењу законског оквира постигла значајне резултате у борби против насиља над женама, али да и даље постоји снажна потреба за даљим реформама и појачаном превенцијом, нагласила је министарка без портфеља Татјана Мацура. Обраћајући се медијима уочи конференције, Мацура је истакла да координира активности из области заштите жена од насиља и унапређења јавних политика, те нагласила да Србија може да буде поносна на резултате које је остварила, али да ти резултати никада не смеју да буду разлог за опуштање.

„Од када је Србија ратификовала Истанбулску конвенцију 2013. године до данас, успели смо да смањимо број убијених жена и мушкараца у случајевима породичног насиља за нешто више од 40 одсто. То је резултат на који смо поносни, али никада га не изговарам са олакшањем. Док год постоји и једна жртва, нико од нас не може да буде спокојан”, поручила је Мацура, пренео је Танјуг.

Министарка за рад и запошљавање Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је да није истина да омаловажавање жена припада нашој традицији, већ је то иступање од ње. Како је навела, важно је да друштво не ћути пред насиљем и дискриминацијом и додала да дигитално насиље није блажа верзија насиља.

„Дигитално насиље није блажи облик насиља, јер свака та реч подједнако боли као и да је речена у посредном контакту”, навела је она и закључила да одговорност за онлајн насиље није мања јер је написана на друштвеним мрежама.

Подсетила је да су 25. новембра 1918. године на територији Бачке, Баната и Барање бирани посланици за Велику народну скупштину у Новом Саду, а тада су на право гласа, први пут у историји Европе, имале и жене. Министарка је истакла да је изузетно важно да медији о насиљу над женама извештавају етички, јер је њихова улога од великог значаја.

Министар правде Ненад Вујић изјавио је да је министарство посвећено унапређењу регулисања проблема дигиталног насиља и истакао да тренутне казне за ово кривично дело нису мале.

Председник Центра за несталу децу Игор Јурић изјавио је да је дигитално насиље над девојчицама, девојкама и женама глобално у озбиљном порасту, те да је кључ превенције у сталној и отвореној комуникацији унутар породице. Јурић је рекао да је један од највећих изазова недовољна информисаност одраслих о дигиталном окружењу. Посебно је упозорио на све чешћу употребу вештачке интелигенције и дипфејк технологије међу децом. „Дипфејк се све више користи у вршњачком злостављању, најчешће према девојчицама. Ако породица не зна које последице то оставља, суочавамо се са огромним проблемом”, истакао је он.

Директорка сектора предузетништва Привредне коморе Србије Бранислава Симанић навела је да је насиље над женама проблем који погађа како цео свет, тако и Србију. Оценила је да су страх за безбедност деце и финансијска зависност само неки од разлога зашто жене остају у насилним односима и додала је да је важно да институције, попут ПКС, пружају подршку женама.

Скуп „Прекинимо ћутање – Заједно” организовали су Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији и Привредном комором Србије. Конференција је одржана у оквиру глобалне кампање „16 дана активизма против насиља према женама”.